Руке Корачамо и километре пређемо, ноге уморе се, а године прошле су, као од ока трептај. На собном сточићу и даље стоји део један, који празан остаће. У полумраку и по дану тражила сам те, а руке твоје од мене бежале су, као јање од орла, као лава од вулкана. Трчала сам ка теби, док…
Категорија: POEZIJA
Jer smo rođeni za patnju. Za rastanak… (Suzana Trifunović)
1. Zavolela sam te. Nekako sam se sjedinila sa tobom. Bog nek prosti ako nečije grehe plaćamo. Tiša si od noći, a opet ti čujem vrisak. Malo je nas koji te čujemo. Ogluveli su od zlobe. Postala si sinonim za nešto upokojeno, nešto što se ne budi više. A ja te ne dam! Kroz mene…
Svet ne razume usamljene ljude (poezija Nenada Kostića)
Moderan pesnik Želite da budem moderan pesnik, pišem stihove ispunjene prazninom modernom i sasvim neobičnom. Da li vam izgledam moderno?Nemojte me upoređivati sa pesnicimakoji su mnogo veći i bolji od mene, oni su mnogo bliže okrunjenju i Bogu,tako visoko na nebu i bliže no iko suncu. Želite da vas vole pesnicii pišu vam pesme dok krvare?Ne biste želeli da…
Je l’ su te tražili ili tragaš? (Aleksandra Todorović)
Izgubljeni Je l’ su te pitali ili se pitaš? I pitaju me i pitam se: Gde si? Je l’ su te voleli ili voliš? I vole me i volim, Ali ne ti, i ne kao tebe! Je l’ su te tražili ili tragaš? I traže me i tragam, Zbog tebe, i za tobom. Zemlja Sećam…
Bilo jednom u zemlji slovenskoj… (Srđan Teofilović)
Bilo jednom u zemlji slovenskoj… Bilo je jednom – a za ceo život bilo je jednom u Srbiji… zemlji razorenoj dvoje razorenih ljudi svako na svoj način pronašli su nešto neku toplinu, neku milost neku svrhu neki tračak svetla i nade provirio bi tih jutara kada su…
Речи искрзане, песме испеване (Страхиња Костадиновић)
УТЕХА Књига је на столу Глава на раменима Пркосим болу И злим временима МЕСО Наша је кућа Кућа деликатеса Сви смо Богу хвала Од крви и меса Ево срећног удеса Да нам се и добра Шницла дала И мали нам стан Читав обасјала БЕЗ ИНСПИРАЦИЈЕ Речи искрзане Песме испеване Идеје отказане Очи замазане Страхиња Костадиновић
Хајде да се изгубимо у далеком граду (Ивона Савић)
Хајде да по асфалту проспемо боје, Да у градском парку засадимо цвеће, У ресторану да спремимо вечеру за двоје, И смејемо се, као да нас нико казнити неће. Хајде да пливамо у забрањеној зони, Да једемо јаја заједно са љуском, Да спавамо док аларм не престаје да звони, И уживамо док киснемо обасјани пљуском….
Успех је крочити на тло, а не додирнути снове (Миљана Живић)
ТИШИНЕ Довољно изнедрених праштања. Успех је крочити на тло, а не додирнути снове У углу постоје само камин и хук ветра. Чујем да одзвања тишина. Скоро сам била на пустоловини. Препоручујем неодлазак. Затећичеш празну софу. Пожелећеш да нестанеш. Наступа тишина, па мук, Без речи. Само тишина. ЈУТРО Утихнула је зора да не…
A када би крадом зрак обасјо лице, одједном би нешто зас’јало у оку
Мирослав Антић је записао: Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех је једини језик који на свету разумем. Стихови љубави младог песника настали су као израз дубоке наклоности према оној због које му срце снажније заигра. Гест нежности јавио се као последица љубавног заноса поете да нежном цветићу честита рођендан. Н. Ц. Док…
Smrt je odsela u hotelu Amore Grande (Ivana Jovanović)
Otkrovenje Ni sama ne znam ko sam – Da li se prepliće u meni Prošlost kroz buduću sadašnjost Da li sam jedna od tri priče Po Kuranu, Bibliji ili izvorima Etiopije Da li mi je ime Kraljica od Sabe Obožavaju li me kao Bilkis Ili zovu Makeda Da li nosim u sebi nešto od Sunca Mogu…