СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре. Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато. Свако време бреме своје носи, свако…
Месец: јул 2020.
Уточиште (Јелена Јоцић)
Одувек сам прошлост замишљала као стару даму коју одаје одећа, она која подсећа на прохујале епохе, можда двадесете године прошлог века, кад се играо чарлстон и пио шампањац у неограниченим количинама, на дугим забавама које се протежу унедоглед. Око врата јој ниска бисера и упарене наушнице, можда породично наслеђе, и рукавице ‒ у мојој машти…
Putokaz do svemira duše (Marina Adamović)
PLATONOV FEDAR Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga – Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se – Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću – Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu …
„ЉУБАВНИ ПОЗИВ НЕПОСТОЈЕЋЕМ“ (1969)ИЛИ СТРАНА БРОЈ 11 У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА
Старе Књижевне новине не само да крију тајанствени свет прошлости и многих песника и песама, већ су и важно сведочанство о слави ових личности и значају њихове поезије. Често умеју да нас обрадују када на њиховим странама пронађемо стихове о љубави какав је случај са страном број 11 из 1969. године, на којој смо пронашли…
Сан за који се борим (Никола Благојевић)
ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш. Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа није онако како је некада изгледало….
Вековање мога трена (Андријана Попадић)
Ако ти напишем песму да ми недостајеш… Ветар ће престати да ме својим хуком плаши и уплешће се нежно у моју косу. Сунце ће ме загрлити, покушаће да ме отме од хладноће, а она се неће бунити, повући ће се у своје тамне одаје. Јутро и ноћ ће се препирати које од њих двоје ће…
Мети Камбери: Проговорио сам о ромској култури, о деци из дома, о систему
Град бола изграђен је на маргинама друштва. Друштву невидљив, а постојан. Далек, а ближи него што можемо да замислимо. Саздан од невиних дечјих снова, потонулих нада и заборављених имена, отвара своје капије и позива нас да закорачимо у његову утробу. Некадашњи становник и кључар тајни града бола, Мети Камбери, води нас у обилазак након ког…
Zaboravljeni umetnik (Aleksa Kostadinović)
Stajao je sam na pozornici i pogledom prelazio preko praznih stolica sakrivenih od svetlosti reflektora, stežući očne mišiće kako bi bolje video. Sem prosedog starca u zadnjem redu, u pozorištu nije bilo nikog. Dobro ga je poznavao, ali je davno digao ruke od njega. „Svi su me napustili”, pomislio je. Taj čovek, jedini verni obožavatelj…
Magnovena (Tamara Đokić)
Ime mi je Tamara Đokić, rođena sam i odrasla u Nišu i student sam osnovnih studija Novinarstva na Filozofskom fakultetu u ovom gradu. Već na nekim od svojih prvih fotografija grčevito držim olovku dok skoncentrisano žvrljam po papiru, otkrivši jezik u boji i liniji kojim mogu komunicirati i kad mi glas zakaže. Od raznih konkursa…
„Umetničko delo je vrisak slobode“ (Luka Dinić)
„Umetničko delo je vrisak slobode.“ – Christopher Lasch Luka Dinić