Категорија: POEZIJA

Нисам сликар, ал’ пожелех да насликам твоје лепе бадемасте очи. Узех плаветнило бистрог потока, морске пучине и небеског свода. Aли ниједна плава није могла да дочара дубину твог погледа. Покушах да насликам твоју косу – мислим то ће лакше бити, јер она је црна. Узех угљен-црну из најдубљег окна, црнило гаврановог пера и таму ноћи….

Док ме носе као разапетог, док ми шипражје улази у кости, трулежно, расуто тело моје, само је папрат, то нису мошти. Само је папрат, то нису мошти, нити ће икада мошти бити, и када чујеш задњи мој уздах како одлази кaо сапуна мехур, то није уздах, већ проклети крик распалог човека што оде некуд. И…

Желео сам да напишем песму само за тебе, Песму какву још нико није написао, да буде твоја и ничија више… Да је нико не може поклонити другој жени јер ће јој узалуд рећи моје мисли, а оне неће имати исто значење… Можда би јој се стихови допали, али би знала да их је неко други…

Опет јутро поглед за прозоре веже и не мари што те тамо давно нема, успомена жива што у страсти сеже, као птица што се да узлети спрема.   У тренутку мутно раскрили се време: жар вечери пада на голубе беле, Хесеа и песме, успламтеле теме, на Јесење лишће и пожуде вреле.   Тад ме прхут…

Ko Vrelo Bosne kulja u meni taj bokal vina… i moju dušu mirisom pleni prelepi behar posle kiše, niz Dunav teče ka lepoj ženi čija me senka čuva… u Crnom moru je deo vene nad Bosforom, Aja Sofija! Sad Vrelo Bosne teče kroz mene, u venama bokal vina… diše ta ljubav negde u meni ko…

Најзад је стигло пролеће Уз црвену ружу И најлепши осмех. Наш поглед усмерен је далеко, Нестаје у облацима. Желим да ти говорим о свом животу Који ниси могао да доживиш, Али желиш да разумеш Јер је садашњост Са тобом. Биографија: Дана Ђорђевић (2002) ликовна је уметница и филолошкиња за француски језик и књижевност са двоструком…

Низ руку до шаке у преплет прстију Говор чула памтим Свице у травама поверљивим и Корак наш пун тајни Етерично блиски а ипак своји На рубу вулкана пробуђеног Вешто смо захитрили промену света Проповедом љубави Затрајали тако у дублету На рубу тињајућег вулкана Очитавамо своје време Говором чула из сећања и Сањамо исти сан Биографија:…

просим те за мало испрошеног арсена маглом и вискозним сузама – ништавилу најближе уходе гризу времена кост на зачељу басена знаш да сам самоћа што се у наруквице ниже просим те као побуне душа мојих си дршка стенице сам и кавга што задати простор куне заволећеш моје падове – и звекет уме као задршка просим…

Pripadaće mi, kažeš, noći razbijene pa sastavljene kao kaleidoskop, daleka lutanja bijesnih ljudi, so pod jezikom, makovi pod rebrima, srca pod staklenim zvonom, pripadaće mi daleka proročanstva koja nisam čula, pa neću ni znati da su proročanstva, eho koji mi se uporno vraća kroz tvoje ime, sastavljene planine koje se ne boje vječnosti, prepisani stihovi,…