Категорија: OGLEDANJA

Prikaz romana „Zero”, Dragana Drobnjaka U smislu čitalačke refleksije, „Zero” se može shvatiti i konzumirati dvojako: kao mozaik-roman sa pričama labavo povezanim istim protagonistom i široko postavljenim mizanscenom ili kao zbirka priča u kojoj svaka od njih može nezavisno funkcionisati. Smatram da je daleko pravilniji prvi pristup, jer nas autor uvodi u univerzum Petra Mihajlovića…

Нишлија Дејан Стојиљковић један је од ретких савремених српских писаца који су само то – писци. За своје професионално усмерење изабрао је приповедачки позив, сматрајући да се добар писац који држи до квалитета свог дела мора посветити пре свега читању и истраживању „животне грађе”, неретко слушању прича са градских улица и столова са карираним столњацима…

У опусу Џејмса Џојса заиста постоје велики наслови модерне књижевности, односно књижевности двадесетог века. Мада, драма Изгнаници једно је од Џејмсових најнеуспелијих дела. Критика је толико лоше примила ову драму, да је њено прво извођење дочекала тек 1970. године, четрдесет и пет година после њеног „објављивања” (сама драма објављена је тек 1918, али је он…

Како бисмо дефинисали појам униженог чиновника вратићемо се у XVIII век, тачније у период последњих година владавине Петра I. Последње године Петрове владавине обележене су реформама у Русији. Циљ реформи био је образовање снажне војске и државе, али су реформе донеле и корените економске и друштвене промене (Лотман 2017: 17). За одређење појма униженог чиновника…

Трећи део есеја Вирџиније Вулф води нас ка закључку да је слика мушкарца, вође, који може бити и фирер и дуче, са стакластим очима, продорним погледом и руком на мачу непожељна слика тиранина (154–155), слика са којом не би требало да се сусретнемо. У одговору извесном мушкарцу ауторка објашњава да му „ми” тј. „оне”, жене…

(Слободан Владушић, Омама, Београд: Лагуна, 2021) Чак и приступ роману Омама мимо читаоцима познатих оквира (ауторове књижевноуметничке и књижевнотеоријске прозе, те научног рада) природно (а наслову прирођено) иницијално подстиче на разматрања савремене књижевнотеоријске концептуализације простора: ово није роман простора по речничкој дефиницији, као што није ни класичан историјски роман или пак историјски трилер као експлицитна жанровска одредница у разговорима вођеним…

(о роману „Хотел Ледени врх” Алексе Костадиновића) Постоји једна прича у чију истинитост не улазим,  али сам веома опрезан. Алекса Костадиновић, „Хотел Ледени врх” Од пригушеног шуштања телевизора, јаког невремена, мрачног поткровља и гласа малог детета формира се добро познати сценарио у којем ће се развијати прича о Марку и Јасни, о рацију и халуцинацији,…

(Владан Матијевић, Слобода говора, Београд: Лагуна 2020) Од паратекста Слободе говора до последњег питања са 300. стране, у кафкијанској атмосфери романа сведочимо у исти мах античкој и савременој сцени суђења речи коју је међу првима, аргусовски и језгровито приказао Платон у дијалогу Федар или О лепоти;[1] на сред суднице историје писана реч достојанствено ћути (или…