(O istoimenoj zbirci prevoda francuskih i nemačkih klasila iz pera Nevenke Balanesković) Delo Pesniče, gde si? rezultat je kontinuiranog književnoumetničkog stvaralaštva Nevenke Balanesković, njenog prevodilačkog rada, ali i književnokritičkih osvrta u domenu nacionalne i svetske književnosti. Po obrazovanju diplomirani filolog, usmeren ka anglofonom i frankofonom jezičkom i kulturnom području, podjednako stručna u oblasti nacionalne filologije…
Категорија: OGLEDANJA
„Зима црвеног снега”
Роман „Зима црвеног снега” представља други роман младог, а већ афирмисаног аутора Алексе Костадиновића. Као и први роман, „Хотел Ледени врх”, роман „Зима црвеног снега” припада жанру хорора. Аутор сваким новим делом, иако остаје у оквиру поменутог жанра, шири границе своје поетике, те се тиме приближава већ познатим ауторима хорора. То нам потврђује и „Зима…
ДЕЛО ЈУСТИНА ПОПОВИЋА У ГНОСЕОЛОШКОМ, ЕТИЧКОМ И ЕСТЕТСКОМ ТОТАЛИТЕТУ (Младен Крстић)
Један осврт Својевремени архимандрит Манастира Ћелије и доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник, Јустин Поповић, иза себе је оставио многобројне радове и књиге различите тематике, прожете хришћанским и светосавским образом, којим све изнесене тврдње добијају алиби за аутентичност, алиби проистекао из необоривих емпиријских аргумената, а у складу са изабраним и јединственим погледима на свет…
Стратегије самоспасења (Страхиња Костадиновић)
Катарина Пантовић, Ритуал пред спавање, Суматра издаваштво, Шабац 2022. Лекару, излечи се сам (Јеванђеље по Луки, 4, 23), порука је коју, иако нам је нико не изговара, све чешће чујемо: или као отелотворење савршене аутархичности изнуђене за доба позног индивидуализма, или као реакцију на наметање универзалних решења која, као таква, нису ни по чијој мери. У…
„ZERO” – HRONOTOP ENTROPIJE (Dejan Sklizović)
Prikaz romana „Zero”, Dragana Drobnjaka U smislu čitalačke refleksije, „Zero” se može shvatiti i konzumirati dvojako: kao mozaik-roman sa pričama labavo povezanim istim protagonistom i široko postavljenim mizanscenom ili kao zbirka priča u kojoj svaka od njih može nezavisno funkcionisati. Smatram da je daleko pravilniji prvi pristup, jer nas autor uvodi u univerzum Petra Mihajlovića…
„Неонски блуз” Дејана Стојиљковића – наталожено приповедачко искуство (Сања Стевановић)
Нишлија Дејан Стојиљковић један је од ретких савремених српских писаца који су само то – писци. За своје професионално усмерење изабрао је приповедачки позив, сматрајући да се добар писац који држи до квалитета свог дела мора посветити пре свега читању и истраживању „животне грађе”, неретко слушању прича са градских улица и столова са карираним столњацима…
„Изгнаници” Џејмса Џојса (Страхиња Црнић Трандафиловић)
У опусу Џејмса Џојса заиста постоје велики наслови модерне књижевности, односно књижевности двадесетог века. Мада, драма Изгнаници једно је од Џејмсових најнеуспелијих дела. Критика је толико лоше примила ову драму, да је њено прво извођење дочекала тек 1970. године, четрдесет и пет година после њеног „објављивања” (сама драма објављена је тек 1918, али је он…
Унижени чиновник код Љермонтова и Гогоља (Невена Станојевић)
Како бисмо дефинисали појам униженог чиновника вратићемо се у XVIII век, тачније у период последњих година владавине Петра I. Последње године Петрове владавине обележене су реформама у Русији. Циљ реформи био је образовање снажне војске и државе, али су реформе донеле и корените економске и друштвене промене (Лотман 2017: 17). За одређење појма униженог чиновника…
О трећем писму из „Три гвинеје” Вирџиније Вулф (Невена Станојевић)
Трећи део есеја Вирџиније Вулф води нас ка закључку да је слика мушкарца, вође, који може бити и фирер и дуче, са стакластим очима, продорним погледом и руком на мачу непожељна слика тиранина (154–155), слика са којом не би требало да се сусретнемо. У одговору извесном мушкарцу ауторка објашњава да му „ми” тј. „оне”, жене…
ЧОВЕК У БЕРЛИНУ, ЧОВЕК ИЗ БЕРЛИНА (Мирјана Бојанић Ћирковић)
(Слободан Владушић, Омама, Београд: Лагуна, 2021) Чак и приступ роману Омама мимо читаоцима познатих оквира (ауторове књижевноуметничке и књижевнотеоријске прозе, те научног рада) природно (а наслову прирођено) иницијално подстиче на разматрања савремене књижевнотеоријске концептуализације простора: ово није роман простора по речничкој дефиницији, као што није ни класичан историјски роман или пак историјски трилер као експлицитна жанровска одредница у разговорима вођеним…