Božana Radenković je diplomirani filolog Filozofskog fakulteta u Nišu. Poeziju piše još od osnovne škole. Pesme su joj objavljivane u školskim i studentskim zbornicima i časopisima: Svet reči, Nedogledi, Iskra, Rukopisi 41, kao i u onlajn magazinima: Astronaut, Afirmator, Crna ovca i dr. Napomena: korišćene slike pripadaju autorki. TATI u poslednjoj posveti umesto zagrljaja pisala…
Месец: април 2019.
Рођена из светлости
Она је рођена из светлости, али припада свету сенки. Није стварна, а стварнија је више него што можете да замислите. Толико жива у свести свог творца, а сама бестелесна. Измаштана потреба срца. Она која има моћ да уздигне ствараоца у небеске висине и спусти га у најмрачније поноре. Тако ме у замасима који обезнањују носи…
Мргуда и Анока: два лица једне крви
Жестока је крв томе крива. П. Кочић, Мргуда Из три звездице, са места где је Кочић у хучању планинске реке и тешком дисању ледене, „јесенске“ ноћи „изгубио“ своју Мргуду, изнова исијава светлуцање њених очију, руменило њених образа, ватра (страст) само наизглед угушена (буквално угушена). На том планинском пропланку где је последњи пут видимо, ветар и…
Мирис камелија – мирис немира…
Ваздухом се шири опојни мирис немира. Камелије… У мени оживљава сећање на неке давно заборављене, прашином времена посуте успомене… Да ли и ви тада пожелите да отворите стари албум са пожутелим фотографијама? Да се сетите? Да ли камелије и вас подсећају на роман који сте некада давно читали, а онда одложили на полицу? Како…
Темат: жене које руше границе
Покрећемо свој први темат и посветићемо га онима које су се без лимита бориле против разних лимита. Позивамо вас да размишљате и пишете о јунакињама књижевности које су рушиле границе.
Поетска партитура живота – Поезија Димитрија Виктора Аксентијевића
Димитрије Виктор Аксентијевић Соло певач и уметнички ентузијаста. Рекао је о себи: „Мој први избор у стваралаштву је музичка уметност, а у њој једина грана која повезује реч и тон – певање. Поезија ми је тако и у професији и приватно увек била покретач и подлога на коју надограђујем све остало. Моје скромно поетско стваралаштво…
Дар самоће…
„Без лимита“ је богатији за једног новог писца. Упознајте Јовану Ковачевић која се писањем бори против пролазности. Рођена је 25. 8. 1999, године која је заувек уписана у српску историју. Похађа студије Комуникологије на Филозофском факултету у Нишу. Писање доживљава као потребу срца, али исто тако и начин да зачини стварност дозом нестварног, а она…
У раљама бола… (Критика романа „Деца зла“ Миодрага Мајића)
„Постоје само две врсте људи: они који су осетили бол и они ће га тек осетити.“ (Пауло Коељо) Насиље је једини језик који су разумели. Бол је једино што су удисали, а дуго нису могли да дишу. Мржња је једино осећање које су упознали у најранијем детињству и које се трајно настанило у њиховим…
Прича у огледалу
Дахом летње ноћи Овде је. Седи наспрам хотела у коме сам смештен и чита књигу, као и ја. Испуњавајући ме и само својим присуством као понеко светло на крају тунела које оставља трачак наде слабовидом путнику, улепшава ми ове златне минуте, последње сате читања и писања, ма читав дан који се овако завршава. Увек се…
Добар и паметан иду руку под руку? (Огњен Станковић)
„Будимо љубазни према другом.“ (Олдуз Хаскли) Некако сам се трудио да што више учим, стичем додатна знања за која сам сматрао да никад нису сувишна, називао бих се пчелом – био сам неуморан у стварању меда мудрости, којим сам несебично заслађивао и себе и друге. На путу ка бољитку, сусрео сам се са све паметнијим…