БЕГ Пролеће у децембру. Децембар на мојим јагодицама. Боји их у црвено. Кажеш: Црвена боја, Боја љубави. Кажеш: Ти си дете које није одрасло. Ти не знаш шта је љубав. А ја знам да ми је црвено У души. Ветар ћарлија. Снега нема у децембру. Пролеће је у мом срцу. Паркираш ауто испред моје…
Категорија: POEZIJA
Mисли ко реке мутне (Александра Тодоровић)
РЕКЕ Нећу да кријем, рећи ћу вам стварно, неке су ми мисли ко реке мутне. Осећања да признам било би модерно, међутим, ја сањам снове бешћутне. Чисту, искрену реч добићеш данас само од деце, из ока им бистрина ко из извора цакли. Од сваке планине те речи су веће, не бих ја више о овој…
Имао сам среће што нисам први створен (Страхиња Костадиновић)
ОГЛЕД ИЗ ОНОМАСТИКЕ Имао сам среће Што нисам први Створен Онда бих се Звао и човек И човечанство И морао сваком Створу Да доделим Достојанство Па да га као потпуног Пустим У рајско пространство У коме неће бити Имена другог Осим мог Смишљаног засебно За сваког Зато сам неспреман За оно што овоме следи…
Хајдемо, звезде, ово је небо за нас мало (Невенка Баланесковић)
Ex Ponto Dan se od bola povija i pada, sarg se crveni sklapa. Sivila se plašt nad njim rasprostire, sjaj se sa vodom stapa. Iz crnih krugova moga pogleda noć se diže i širi; obdan se tu pred vrelim danom skriva, tu se sa jutrom miri. Čas ovaj preteški na trepavice i…
Život te pusti ( Đ.Đ.)
LEKCIJA NAVIJANJA Samo je To Isto za svakoga Ako se boriš I izgubiš, Ceo stadion će ti aplaudirati I ponosno skandirati Tvoje ime. Jer samo je To Isto za svakoga Jer sve prođe Ostaje ti Samo To Borba. Sve smo videli Kad neće, neće, Ali, mačko, Ti si naš heroj! …
Čovek s ruskom dušom (Srđan Teofilović)
Sva moja poezija je urlik ranjene zveri u tri ujutru Dobra pesma noć je vedra nad zemljom u daljini ptice plaču ili možda pevaju žena kada se porađa takođe plače od bola a posle je radosna zašto bol i radost moraju da budu povezani? zašto su ljubav i smrt povezani a…
Нас је време сакрило (Љубинка Цекић)
НАС ЈЕ ВРЕМЕ САКРИЛО Нас је време сакрило, и то у једном далеком граду коме ни име не знам. Да, сакрило нас је да нас сачува од свега што било је и оног што било би. Да нас сачува од заборава и да смо ипак тамо негде опет ми. Нас је време сакрило, гурајући…
Хајде да плешемо по киши, као деца која не знају за понос (Александра Стошић)
Венера и Марс Очију твојих да није, Као што каже Васко Попа, Ја не бих знала шта је смелост. Смелост да те волим иако смо Венера и Марс. Смелост да те осмехом поздравим Кад год се сретнемо, Да ти тумачим снове, Пишем песме, ударам риме… Смелост да просипам воду за тобом, Да погледом милујем…
Povlačim prst po punom papiru, bistrim borohevštinu (Boris Lazić)
ZAPIS NA POLEĐINI ČASOPISA „KORACI” Urbex, Arheograf pamćenja Gradski pejzaž čita Kao što ko knjigu lista Svaki se bulevar grana u plan Istovetan Svaka pritoka Priča je za sebe *** Po tri meseca godišnje Povremeno odslušam Sa ulice Kas Lupkanje kopita o asfalt To dopire kroz uzavreli ili pak sasvim Sveži uzduh Rujna, listopada…
Jецаји сопствене душе, достижу небеску висину (Марија Веселиновић)
Светлост душе Светлост сопствене крви, допире само до оних који чују. Последњи вапај изгубљености у данашњем данас. Јецаји сопствене душе, достижу небеску висину, само до оних који виде. Мрак у последњем трзају епилепсије. Мрак Мрак је оно кад си пун испљувака сопствених доброчинстава. Која не служе никоме, чак ни оном богатом сиромаху, који од твоје…