I mi imamo krila
Na vertikalnom raskršću rođeni
mi ljudi.
Kuda krenuti?
U neprirodno propadajući,
u natprirodno odrazom duhovnim uzleteti,
vodoravnim kroz prirodu kružno lutati,
dok nas Mesec do odlaska drži slabim.
Šta je suština toga krsta životnoga?
Šta je lepota težine vetrometine,
gde sjaj u grudima opstaje
pred sudarima Boga i Đavola,
što kroz nas protiče
sa obalama pada i ustajanja?
Sve priče koje slušamo
umočene su u otrov kontrole.
U ovom delu kosmosa
uslov je što moraš sam
osetiti, uvideti, ljubiti
sobom, srcem i unutrašnjim očima.
Duše se ovde odgajaju i nije to kraj,
spasenje istih je smisao.
Osvešćena duša isijava, ljubavlju otkriva izlazak u nadsmisao.
Smanjenjem mehaničnosti raste slovesna sila.
Tako putem srca dobijaš snagu
kojom stižeš u raj.
Lepota je u postojanju, iskonska lepota je objavljena,
kroz svakoga ko je ljubi ona će govoriti.
Postavljaj se spram nje, natprirodne, nevidljive!
Pletenica
Vođeni svojim osećajem
divlji konji su pre nekoliko mesečevih krugova
prišli šakama mojim.
To „divlji” nema uporište u smislu!
U postojanju dva divljenja
nastaje nadbiće,
interakcijom
prenose mi poruku!
U skriptima srca naći ćeš zapis o njoj.
Drevna Ljubav preslikava pesme u crveno.
Sjajnih jačina putuje daleko,
prolazi lekovito kroz sve i jedno
prirodno, do lakoće osvešćeno.
Najlakše je prepoznati lepotu,
u svakom mom delu pisanja neodređenom, njenu,
vidovitu i svežu, visprenu
strasno prepuštenu
i voljenu.
Prepoznavanje je čin
sa vrha staklene planine uređen,
u preglednost obučen.
„Našao sam te –
nisam!
Isti smo u duhovnim ogledalima.
U istom smo, našem svetu.”
Polja koja se prostiru oko nas
vole, donose nam radost.
Mi vidimo nevidljivo jezgro.
U jesen smo prolećno,
zimi smo miholjsko leto,
krilato darovano,
jakim vetrom poneseno
i slobodno oslobođeno.
***
U ovom svetu bez mirisnih lepota
ti si moj ružičnjak do dubine zdravog srca
vazduh poljubljen borovima
gnezdo visoko, utočište ljuljano
za snove iskonske porođeno
iz koga lakim odrazom polećem u slobodu
i slobodan vraćam se u tvoje slobode
svesno želeći Mi da budem!
Autor: Saša Marić – čovek.
Lektor: Ksenija Stamenković