Микеланђело Око врата дах ране јесени, док за петама корачају хладне летње ноћи , и по која језа спушта се, спушта се попут Микеланђелове руке на скулптуру. Свуци одећу, да видимо ране, те које продиру кроз кожу, која је попут свиле и трња. Руке Микеланђела и тело то, тајне крију, то њихов пакт је. Археолошко…
Категорија: POEZIJA
Инвентар времена (Ивона Савић)
1. Како тон успева да будедругачији ноћу?Ноте су потпуно исте,људи који свирају су исти,али мрак доносиинвентар временакоје је далеко иза нас.Живе ли сви људииз прошлостииспод кревета?Чим се мрак искраде,пришуња,они скачу по креветуи јастукудок их ми не изаберемо.Навиру ли сећања наношењем ветракроз одшкринуте прозоре?Или је за све то кривамузичка нота?Шири се од ухадуж целог теладо ножних…
Сам мораш наћи своје путе (Саша Јочић)
СЛОБОДИШТЕ Видиш ли синко ове хумке чудне чујеш ли кости што су у смрти пиште душе предака наших увек су будне само их скрива вечно Слободиште У трену једном Усуд им животе узе знајућ зашто гину смрт им беше лака ваздигнути вером без иједне сузе беху диви са лицима јунака Предака твојих овде леже рахле…
Рембоов „пијани бродˮ са полупаном палубом од снова (Стефанија Брчић)
Није ми јасно Ево већ деветнаест година не схватам Зашто морам да живим по вашим правилима Па ви нисте створили свет Шта има везе што изгледам као плави анђео Ја бих да пушим марлборo дуги тач тамни И тетовирам бесмислице у припитом стању Иако не пијем Можда ми је животни сан Да гајим козе на Златару А не да завршавам школе Да не дајем испите Већ срећу и хаос сваком кога сретнем Не желим да будем фина према грознима Ма не желим ни на улици да им се јавим Већ бих да им саспем у једнo од лица Како ми њихова дволичност иде на живце Нећу да учествујем у испразним разговорима Хоћу да причам о самоћи која нас дави Правој љубави ако уопште постоји Звезданој прашини из које смо постали Или само да шћућурена ћутим у твоме загрљају Желим да штенцима покрај контејнера дам кору хлеба Или макар топао поглед Да у реченицама налазим скривени смисао Или да га смислим, ако га већ нема Да размишљам, размишљам, размишљам И опет ништа не схватим Или да правим грандиозне планове касно увече А онда се ујутру једва искобељам из кревета Жудим за искреном речју, иако је псовка За сузама, смехом, буком, бесом, А не лошим представама још лошијих глумаца Често зажелим и да будем амеба Па да се у неповољним условима (Који су код мене сваких пет минута) Зачаурим и пустим живот да пролази поред мене Чешће зажелим да будем птица А ви сте ми рекли да јe немогуће да добијем крила и полетим И било би фантастично када бих могла да Све бесове и туге давно закопане лопатом ископам из себе А не да покушавам да се изразим кроз стихове и строфе Иако ће они свакако бити погрешно протумачени Људи ће увек бркати оно што јесам Са њиховом идејом о ономе шта сам Стално ћу имати по неко кило вишка По неку даску у глави мањка Превише ћу причати, прегласно се смејати Ходаћу као руски тенк, а не француска дама Моје мисли ће бити превише црне А плеј-листе у телефону просто просте Знаће они боље како да живе мој живот Можда јер их подсећам на све прећутане истине Или све лажи изговорене себи у часовима ишчекивања…
Da li idem sebi ili odlazim od sebe? (Stefan TićMi)
Postoji neki jazz između nas na početku Bulevaraskrenuo sam levou sporednu ulicujer sam pokušao da izbegnemsusret sa samim sobomtu negde u centrugde često naletim na Stefana/stalno glumi svetlost nekakvui skuplja priloge za obolele od mraka/pa sam nakon skretanjaveć zašao u Godineiz kojih se ne mogu otrgnutikao mače iz dečijih ruku…uputio sam se ka kafani “Dah”nalazila…
Nasukan na brodolomu misli (Lazar Stanković)
LETNJA OMAMA Letnja omama, ti i ja govorim ti ono što želiš da čuješ magija na zadnjem sedištu auta Telo na telo, kulminacija Lukave usne, na vratu privezak Međusobna kleptomanija poljubaca Prazna boca, ne znam ko si, ne znaš ko sam. Mogu da ti ponovim, iako ćeš zaboraviti, Mada da ti priznam, nisam…
То је моје тужно племе, усуд нам је тешко бреме (Вељко Милановић)
Праоче, те питам, твари, тешко Луна док крвари што је гоне вуци тамни из сви’ они’ бајки давни? Зашто сузе, токе сјајне очи њене плачу бајне? Што их лије као кише једну, другу, све навише? Док су оне горе ишле под груди јој беле сишле деца њена изгубљена, заробљена од времена. Сва су деца ликом…
Назначење од градитеља дато (Милутин Попадић)
СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре. Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато. Свако време бреме своје носи, свако…
Putokaz do svemira duše (Marina Adamović)
PLATONOV FEDAR Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga – Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se – Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću – Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu …
Сан за који се борим (Никола Благојевић)
ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш. Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа није онако како је некада изгледало….