Чекам те Чекам те. Ту негде на обали. У вртлогу песка и заборава. Чекам те. Ту негде на пучини. Где ветар снажно дува и носи најдаље. Чекам те. Ту негде на стенама. На ивици живота, смрти и разума. Чекам те. Ту негде у ресторану. На углу улице, на ћошку. Километрима удаљена,…
Категорија: POEZIJA
Пробуди ме онда кадa те засигурно нема (Ирена Димитријевић)
Мисли Такве су – немирне; Па их затворим у сандук И не дам им да оду Због мене Због тебе Због нас двоје. Пустим их једном Нека трче, Нека лудују Онда када их нико не види, Не чује, Само ја И нико други. Не буди ме Пробуди ме сутра Не, немој Пробуди ме…
Reči u plamen bačene neće pokloniti tišinu (Stefan Lazarević)
Obećanje Upamti tišine ne zaboravljam. Ovo će trajanje biti dovoljno za neiskorišćene reči napisane pesme. Dani će proći. Meseci će se pretvoriti u godine. Pedeset generacija ptica će se vratiti sa juga. Zabraniće da se koriste plastične kese. Zaboraviću govor na venčanju i ime trećeg unuka od drugog sina. Nestaće sto životinjskih vrsta. Iščeznuće…
Šta će ostati kad sve nestane? (Ivana Jovanović)
Sve si to ti Prazno mesto u krevetu Ponoćni strah Misao koju sam zadržala i odbila da je kažem Rupa u srcu Tišina u glavi Nasilje izvršeno nad svetlošću Najcrnja noć pred zoru Slepilo pred istinom Prokletstvo usuda i anatema kukavičluka, Sve si to ti, Najjači glas u gomili Katedrala ispod mora Kamenje u džepovima…
Речи, сакупљане марљиво у таласима живота (Зорица Живановић)
Знам Исцрпљени траже помоћ од било кога. Ја имам у себи грал свети, дат ми од самог Бога. Умем да се притајим, испричам ти мисао сликом. Умем да затихнем, празнину испуним стихом. Знам шта сам и радост у себи да оросим. Свакој али да осмехом душе своје пркосим. Моје су боје, речи, облици. Моја је…
Koja si tajna ovog sveta? (Aleksandra Manojlović)
NOVEMBAR U gustom mraku mrkli mrak postajem dok se nad modrom travom uzdiže u zimskoj noći toplotu mi otima, uzima, oduzima. U odrazu vidim svoje oči spuštene i meke postaće reka, postaće rosa, nestaće u jutru, držim ti hladnu ruku. Govorim: nemoj. Šapućem i preklinjem pa odćutim svaku reč – koja je živa. Sila si…
Život proganja nas već prognane (Suzana Trifunović)
Dođe mi ponekad u snove,draga majko, tvoj glaskako se ori ovim šumama.Ne mogu da se borim sa tim.Evo me tu.Sam.Čudno je biti sam ovde.U svakom je temelju ukopan tvoj lik.Podseća me da ne smem predati zaboravuživot koji smo živeli,život kome su se radovali ljudi,neki drugi ljudi.život koji nas proganja,proganja nâs, već prognane.U meni gori tuga,gori…
Рађање (Андријана Попадић)
Једног јутра је сванула ноћ. И било је хладно. И смрзавале су се птице. И падале су песме с кровова. У то свануће ноћи умро је неко твој. Онај кога су ноге носиле далеко, онај чији је поглед био бистар, онај чије су руке мазале мелеме на твоје ране, онај што те слушао и чуо, онај што ти…
Lepota je u postojanju (Saša Marić)
I mi imamo krila Na vertikalnom raskršću rođenimi ljudi.Kuda krenuti?U neprirodno propadajući,u natprirodno odrazom duhovnim uzleteti,vodoravnim kroz prirodu kružno lutati,dok nas Mesec do odlaska drži slabim.Šta je suština toga krsta životnoga?Šta je lepota težine vetrometine,gde sjaj u grudima opstajepred sudarima Boga i Đavola,što kroz nas protičesa obalama pada i ustajanja? Sve priče koje slušamoumočene su…
Povratak sazvežđu (Tijana Miljković)
LETARGIJA vetar iz Afrike seje reči odbačene nemire u ljudima gledam kroz prozor u tom se gledaju tek stvara svet htela bih da me odozdo uredni pravougaonici deteline i kukuruza smiruju zarđali sam vetrokaz na umornom krovu stvarnost žuri za njom odlazi ono što je vetar iz Afrike posejao reči odbačene…