Те вечери кад је у планини изгорела брвнара чича-Томина и у њој коже лисичје, осушене и на гомилу наслагане, цео улов овогодишњи а богатији него икада пре, исте те вечери, Давид је испред саме куће своје на сугребе нагазио. Давид је био један од синова чича-Томиних, а колико их је тачно било, рекло би се…
Категорија: PROZA
Сећање на татина сећања (Невенка Баланесковић)
Мој тата је умро 2007. године, 25. јануара, а сахрањен је на Светога Саву. Боловао је годину дана, а када је умро, на његовом лицу је био спокој. Први пут у животу сам видела спокојно лице, што ми је у жалости било утешно. Осамдесет седам година пре тога, давне 1920. године, рођен је у селу…
Priče koje nema ko da spasi (Enver Hrustić)
Na trenutak sam se izgubio. Kolona sa kojom sam do tad išaorasula se između blatnjavih nedefinisanih redovai kaotične buke. Zbunjeno koračam, pazeći da ne nagazim na nešto ili nekog. Dan je tmuran, oko sebe čujem buku, dim u naletima prolazi pored mene kao napuštene duše koje bježe od nečega još strašnijeg, te poput ruku klize…
Коњ и бува (Душан Стојменовић)
Из збирке прича: Долази нам враг у посету (Београд: Либрум, 2025) Реп му није био довољно дугачак. Покушавао је он више пута њиме да дохвати буву која му је већ данима задавала муке, али није успевао. Неколико пута се ваљао у штали, чешајући леђа о земљу, пропињао се о задње ноге и покушавао да је…
Сликарка (Александар Ђурић)
Када је једном приликом посетио Виминацијум, Феликс Каниц је забележио да су на све стране биле разбацане огромне количине земље и другог грађевинског материјала. Сликарка је живела у улици некадашњег Виминацијума, са мужем и двојицом синова. Свака улица има своје мртве, само их више нико не поздравља. Када ју је муж оставио због љубавнице, одлучила…
Pas koji nije čitao istoriju (Enver Hrustić)
Proljeće je i ja se rano ujutro spuštam niz Trg Austrije, zatim preko parka, pa na Latinski most. Tu me dočeka masa turista koji mi izgledaju kao da će uslikati svaku božju kap koja protiče Miljackom. Sve se osvrću lijevo, pa desno dok podižu mobitele, kao i sam vjetar da pokušavaju u objektiv da smjeste….
Сусрет (Марко Радаковић)
Јуче излазим из цркве и видим себе како седим у башти кафића, пијан. Прво сам мислио да је то неко ко веома личи на мене, да ми се учинило. Одем на пијацу, покупујем младог лука, ротквицâ, жена воли ротквице, купим и хлеб у пекари, и вратим се, чисто да се уверим како сам погрешио. Ма…
Јелена Анжујска, хероина средњовековне Србије
Кроз историју су људи својим деловањем, храброшћу и визијама стварали свет с којим смо упознати. Многи од њих су били мушкарци, а не смемо занемарити улогу жена чији су животи инспирисали многе наредне генерације и које су оставиле свој печат човечанству. Те жене су доказ да јачина, борбеност и срчаност нису једине особине некога ко…
Жена која је померила границе, Вера Илић – прва дипломирана теолошкиња у Југославији
Током хладног јесењег јутра 1935. године пред Богословским факултетом у Београду, једна жена ишла је са дипломом у руци. То је била Вера Илић, прва жена у Југославији која је завршила теолошке студије – у свету где је тај пут био само за мушкарце. Када је пре пет година први пут ушла у амфитеатар, дочекало…
Frida i ja (Jasmina Halilović)
Pravda. Koliko ta riječ ima samoglasnika koliko suglasnika? Samo dva samoglasnika a četiri suglasnika. Vokale doživljavam kao istinu. U svakoj pravdi je vrlo malo istine. Moja omiljena igrica pomoću koje se opuštam. U periodu od 13h do 14h – to je jedini dio dana kada sam slobodna. Izabrala sam danas da sjedim na klupi u…