Категорија: PROZA

П. из села П. Био је сиромашни старац кога живот није нимало мазио. Рано је остао без родитеља, а браћа су му отишла у бијели свијет трбухом за крухом. А он, није желио да пође у бијели свијет него је остао да чува своју кућу. Често би говорио да је то његов једини дом и…

(I део) Поново су је сусреле успомене. Прегледај у новом језичку(отвара се у новом језичку) Дружећи се са њима откривала је да нису све оне тако радосне колико јесу сентименталне, како их често доживљавамо када их дозивамо оним чувеним: „сећаш се…” Сећала се. Заиста, свих оних појединости са толико пуно пажње и детаља као да…

Полако долазим себи. Глава ме боли толико да не чујем ништа осим непрестаног зујања. – Где сам? Шта се догодило? – питам се, а онда полако подижем главу, плашећи се да ми не испадне у крило… и угледам њега. Поново се дешава. Стоји нада мном и наслађује се погледом. Са песнице му капље крв. Додирујем чело…

живи у кући која се налази на врху највише планине. кућа се често клати, али никако да падне. нарочито се заљуља када дува јак ветар, а сви знамо како ветар уме да буде немилосрдан на таквим висинама. то знају и они који се не баве алпинизмом, зар не.  оно што већина нас не зна, то…

Bilo je to pre nekoliko godina, kada sam odlučio da se igram s tablom za prizivanje duhova. Glavni razlog je bio to što mi je dva meseca pre toga otac poginuo u saobraćajnoj nesreći. Bio sam jako vezan za njega i odlučio sam da ga pozovem preko table. Majka mi je rekla kako to uopšte…

Dragi dnevniče, Otkad mi te je poštar doneo, imam veliku želju da napišem ono što me u poslednje vreme muči. Kako sam se preselio u novi jednosobni stan, sve je nekako čudno. Ceo ovaj stan je čudan. Od ulaznih vrata pa sve do garniture, sve je previše čudno. Kada malo bolje razmislim, ceo moj život…

Ponovo sam sanjala London. Teško sam mogla da prepoznam Big Ben zbog guste magle i blage kiše. Sve je bilo mirno i spokojno… Čule su se kapljice kiše kako udaraju o tlo. Sa obližnjeg luna-parka čula se neka veoma tiha, pomalo strašna muzika koja je izazivala jezu u meni. U tom trenutku sa Londonskog oka…

Prvi deo priče: Nastavak: Naredne dane provela sam u polusnu. Sluge su brinule o meni. Budile me i presvlačile. Kažu da sam buncala o Postelji krvavih pupoljaka, o Gospi Tirnan i zameni. Ja sam znala ko je došao po mene. Oni nisu. Izjedana krivicom, samo sam želela da spavam. Mislila sam da je bilo moguće…

Сећам се те зиме, давних деведесетих када си био војник. Како ми сада смешно изгледа слика свих оних које сам испратила у војничком оделу, а било их је доста. Није било интернета, мејлова, порука преко мобилних телефона, већ су се писала писма. Низала се душа на парче папира. О мојим друговима много новог сазнала сам…

„Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.” (Марко 14: 18) Време је неумитно протицало, носећи нас током коме нисмо успели да се опиремо. Не знам ни да ли је требало опирати се или раније престати са опирањем. Можда… Да сам раније признао себи шта према њој осећам, не би се,…