– O čemu razmišljate, Miloše? – tražio je moj lutajući pogled po prostoriji. – Da li je smrt isto što i kraj života, doktore? – postavio sam posve logično pitanje. Uzdahnuo je umorno. – Ponovo pričamo o Vašoj majci? Klimnuo sam glavom. – Ako se to biće uopšte i može nazvati mojom majkom – dodao…
Категорија: PROZA
Vladankina šara (Radmila Vojinović)
Huči vetar u visinama. Preleću vrane preko crnog neba. Mermerni stubovi uzdižu se visoko. Dan je turoban i mračan.Vlažno sivilo uvuklo se u odelo, kožu, misli. Kao da nije svanulo. Vetar nosi mokro lišće. Novembarske zadušnice. Oblaci su poklopili spomenike. Prolaze ljudske sene. Izmešali se živi i mrtvi. Mirisalo je na tamjan, poneko se molio….
Iзјадавање
Повратак свјетлости након таме – праскозорје, опет сам прошао твојом улицом, опет сам гледао у капију твога дворишта, ни сам не знам зашто ме та сива грађевина толико плаши. Као да ово створење слути и да има жељу да упре прстом у мене и каже: Он је крив за све, водите га Сотони, Каин да…
Писаћу ти… (Анђела Ђукић Костић)
Пишем и писаћу ти докле год будем покретала прсте и докле год моја памет и срце буду знали за тебе. Не знам у ком тренутку су се сагласили и дали сигнал да могу гласно изговорити своја осећања, али знам да је тада почела хармонија. Била је то песма за моју душу. Знала сам да већ…
O старцу и његовом вјерном псу Жући (Наташа Анастасија Лујић)
П. из села П. Био је сиромашни старац кога живот није нимало мазио. Рано је остао без родитеља, а браћа су му отишла у бијели свијет трбухом за крухом. А он, није желио да пође у бијели свијет него је остао да чува своју кућу. Често би говорио да је то његов једини дом и…
Албум успомена (Кристина Миленковић)
(I део) Поново су је сусреле успомене. Прегледај у новом језичку(отвара се у новом језичку) Дружећи се са њима откривала је да нису све оне тако радосне колико јесу сентименталне, како их често доживљавамо када их дозивамо оним чувеним: „сећаш се…” Сећала се. Заиста, свих оних појединости са толико пуно пажње и детаља као да…
Бубамара (Миљана Цветковић)
Полако долазим себи. Глава ме боли толико да не чујем ништа осим непрестаног зујања. – Где сам? Шта се догодило? – питам се, а онда полако подижем главу, плашећи се да ми не испадне у крило… и угледам њега. Поново се дешава. Стоји нада мном и наслађује се погледом. Са песнице му капље крв. Додирујем чело…
Поглед нагоре (Душан Стојменовић)
живи у кући која се налази на врху највише планине. кућа се често клати, али никако да падне. нарочито се заљуља када дува јак ветар, а сви знамо како ветар уме да буде немилосрдан на таквим висинама. то знају и они који се не баве алпинизмом, зар не. оно што већина нас не зна, то…
Čovek bez kože
Bilo je to pre nekoliko godina, kada sam odlučio da se igram s tablom za prizivanje duhova. Glavni razlog je bio to što mi je dva meseca pre toga otac poginuo u saobraćajnoj nesreći. Bio sam jako vezan za njega i odlučio sam da ga pozovem preko table. Majka mi je rekla kako to uopšte…
Pacijent 27
Dragi dnevniče, Otkad mi te je poštar doneo, imam veliku želju da napišem ono što me u poslednje vreme muči. Kako sam se preselio u novi jednosobni stan, sve je nekako čudno. Ceo ovaj stan je čudan. Od ulaznih vrata pa sve do garniture, sve je previše čudno. Kada malo bolje razmislim, ceo moj život…