Rano ujutru je stigla pošta pred vrata porodice Gelaski. Sergej Gelaski, glava porodice, izašao je pred vrata. Kočijaši su mu doneli poštu. Predali su mu je i nastavili dalje, dok se on vratio unutra. Nije očekivao pismo ni odkoga. Ono je bilo pečatirano. Otvorio ga je i započeo sa čitanjem. Pismo je poslato iz suda….
Категорија: PROZA
УСТАНИЧКА 43 (Сергеј Јовић)
Кишни дан се отегао и чинило се да казаљка никада неће пребацити дванаест. По мокром друму клизило је једно возило. У њему се налазила породица. За воланом је био тата који је добио отказ и због посла морао да се пресели у други град. Морао је да издржава своју жену и десетогодишњу ћерку. Лутали су…
Твоја слика звучи познато 3 – Никола Ђорђевић
Инспирисан лепотом Јажиначког језера и нетакнутом природом која га краси, као да жели да га скрије од радозналих погледа, јер само она зна његову тајну, Никола Ђорђевић је, водећи се давним митом, понудио разрешење загонетке. У дубине кристално чисте воде сместио је госпу која је његов чувар и заштитник, а чији ће вековни мир пореметити…
Dodir svile (Radmila Vojinović)
Bacila je jastuke na pod. Čajnik se pušio šireći topao i poznat miris. Uskoro sam, udobno zavaljena na jastuke, pila elma čaj. – Elma, elma – izgovaram tu divnu reč. Svaki gutljaj čaja otvarao je kutiju sa slikama nekog voćnjaka u Turskoj gde su se na suncu igrale jabuke – elme, kao devojčice u crvenim…
Прича из Великог рата (Саша Миљковић)
Каже да су на планини ровове правили, спремни да силу одбију… Укопавао се тако, Милутин, иза некаквог буковог стабла. Mаскирао гранама, а камењем и земљом ојачавао заклон себи. Све педантно, по војничким прописима. Пешчан, камени терен, изискује пуно снаге, напорног рада око утврђивања, укопавања војника. И пошто овај беше све сасвим привео крају, у моменту…
Zar me se ne sećaš, Teodore?
Preda mnom su se kao u magnovenju smenjivali tama i svetlost, a sa njima i amorfne slike ljudi odevenih u crno, sa bledim licima kroz koja kao da nije tekla krv. Ni pre nisam video te ljude, a ostavili su tako jak utisak na mene da su me noćima kasnije progonili kroz košmare. Viđao sam…
Majka (Aleksa Kostadinović)
– O čemu razmišljate, Miloše? – tražio je moj lutajući pogled po prostoriji. – Da li je smrt isto što i kraj života, doktore? – postavio sam posve logično pitanje. Uzdahnuo je umorno. – Ponovo pričamo o Vašoj majci? Klimnuo sam glavom. – Ako se to biće uopšte i može nazvati mojom majkom – dodao…
Vladankina šara (Radmila Vojinović)
Huči vetar u visinama. Preleću vrane preko crnog neba. Mermerni stubovi uzdižu se visoko. Dan je turoban i mračan.Vlažno sivilo uvuklo se u odelo, kožu, misli. Kao da nije svanulo. Vetar nosi mokro lišće. Novembarske zadušnice. Oblaci su poklopili spomenike. Prolaze ljudske sene. Izmešali se živi i mrtvi. Mirisalo je na tamjan, poneko se molio….
Iзјадавање
Повратак свјетлости након таме – праскозорје, опет сам прошао твојом улицом, опет сам гледао у капију твога дворишта, ни сам не знам зашто ме та сива грађевина толико плаши. Као да ово створење слути и да има жељу да упре прстом у мене и каже: Он је крив за све, водите га Сотони, Каин да…
Писаћу ти… (Анђела Ђукић Костић)
Пишем и писаћу ти докле год будем покретала прсте и докле год моја памет и срце буду знали за тебе. Не знам у ком тренутку су се сагласили и дали сигнал да могу гласно изговорити своја осећања, али знам да је тада почела хармонија. Била је то песма за моју душу. Знала сам да већ…