Категорија: PROZA

Молим те, послушај речи које ти први пут директно упућујем. Познајем те у душу. Неискварену, чисту, неспремну за накарадни свет у који си доспела без упозорења. Без упутства ишла си дезоријентисана кроз тај исти свет, очекујући да ти пружи само оно што приличи некоме попут тебе. Ниси бирала да будеш тамо, тада, нити си бирала…

Брзо гасим аларм и устајем из кревета. Једва чекам да изађем из ове куће. Нисам успела да се одржим ни три секунде на ногама, колена ми заклецаше и постаде ми црно пред очима. Данас морам нешто да поједем иначе више нећу моћи ни да ходам. Враћам се на кревет и бројим до десет, а онда…

Zimski dvorac, Sankt Peterburg, Rusija, pre Velikog rata. „Kapetan Prve klase, doktor Andrej Kuznecov”, objavio je bliski prijatelj svečano pred kraljem Nikolajem, na šta se kralj očinski obradovao, „magistriraće uskoro farmaciju”, nastavlja sa pohvalama prijatelj, na šta se kralj još više uzbuđuje, pomislivši na malog Alekseja koji boluje od hemofilije. Međutim, to je porodična tajna, i on ne zna kako da započne…

Učiteljice vole štrebere. Sedela sam u prvoj klupi, stalno sam držala dva prsta u vazduhu, nadahnuto recitovala, bila predsednik razredne zajednice i išla po dnevnik i kredu u zbornicu. „Jovićeva”, rekla mi je učiteljica, „ostani posle škole i poradi malo gramatiku sa Simićevom.” Darja Simić sedela je u poslednjoj klupi. Učiteljica je pogurala decu iz…

Vratimo se. U prošlost. Tamo gde more zapljuskuje svoju obalu. Tamo gde talasi miluju stene. Tamo gde ljudi i dalje žive znajući o nama, Srbima, više nego i mi sami. Tamo daleko… Čudan smo vam mi narod. Navikli smo na borbu za život. Navikli smo na rat. Spremni da u nekoliko ofucanih torbi, sa pokrpljenim…

Било је необично топло те новембарске ноћи када сам одлучио да посетим смрт. Ни мање ни више, чекала је испод моста једну девојку да скочи и да се утопи. То је тако безазлено. Сматраш да ћеш побећи од нечега, а заправо си све време ту, на земљи, као и све оно што је постојало и…

У тамној води реке огледала су се зелена дрвећа која су се више нагињала ка њој. Због њиховог зеленила и вода је добијала зелену боју помешану са наранџастом бојом сунца, које се тек успињало на плаво небо. У даљини се налазио стари млин који је одавно престао да ради. Сада је своје рушевине огледао у дубоком кориту реке…

Sedeo je u trećem redu do prozora – Zoran, lepi dečak; vaspitan, ljubazan. Muževan na neki nežan način, džentlmenski; pravi mačo. Prvi je proneo „frulice” u školu, „prens de gal dezen”. I stajale su mu prinčevski. Nosio je džempere pastelnih boja. Drugi dečaci imali su sivu trikotažu iz „Kadinjače” u Požeškoj ulici. Na času je…

Na Nenadovom visu kraj Crkve Svetoga Đorđa Matija je često dolazio, pokušavao je da zaboravi Afroditu i njenu malu baštu bogova gde ona i njen Apolon caruju. Poput strela pogađale su ga njene reči: „pogledaj kako je lep, lep kao Apolon”. „Samo da Mesec obasja kraj, reči će tada manje boleti”, pomislio je dok su…

Некада давно, у селу на ободу краљевства, живео је један риђи човек који није имао ни очи ни уши. Није имао ни косу, тако да су га условно звали риђим. Он није могао ни да говори, јер није имао уста; ни нос није имао. Риђи човек није био омиљен међу житељима села. На забаве и…