Vinsent Noćas sam plakao sa Vinsentom jer bojeviše nisu plave i žute, zvezde ne pružaju put ka životu, ka gore, daleko od patnje za sobom. Svet ne razume usamljene ljude, njima je samoća kao drugi dom, dok pate kada im se sreća ruga što u sebu nemaju mržnju i zlo. Oh, voleo bih da mu…
Категорија: POEZIJA
Ти си детињство, изгубљен рајски врт, први губитак и пожртвовање (Јелена Коцић)
Борба Борба је мост између јуче и сутра, Између слабе ноћи И тешког јутра; Између милион неуспеха, Милион и једног погрешног пута, Милион и два изгубљена адута Која си имао, Многима дао, опет себи одузео и стао. Некад нећеш веровати брату, оцу, мајци, Себи, Па ћеш помислити: Ма зашто и не би? Јер тај јаз…
Od onih sam nigde rođenih, sin plemena crnog kofera (Veljko Milanović)
ZVUK (pesma je nastala na osnovu istoimene kratke priče Davida Albaharija) Šta ćeš uvek, dragi, čuti? Tminu dele tačni trzaji dragog tona dok kao na tacni trepti misao ona zvuci dragi kraćim staju jedan, drugi to nestaju nastaje daljina postaje tišina. Večno tihi korak smrti. PUTNIK Od onih sam nigde rođenih sin plemena crnog kofera….
Ти ниси са овога света. Етер је твој дом (Страхиња Трандафиловић)
I Сам ђаво ме је навео Да сваке вечери са надом Чекам јутро Када ћу те можда поново видети. II „Дани су се згурали, али никако нису могли проћи без ње. А и зашто би? Вишевековни загрљај Сунца, Саве и Дунава Пружио нам је најлепше.” I I I Тако те је…
Можда смо сви помало Бекетови ликови (Александра Вукић)
О теби Немам пуно успомена На тебе. Пар шетњи парком, Неколико осмеха И мноштво слика на Којима ниси био ту. Не памтим те по шалама, По сновима које Заједно маштају отац и син. Памтим те по Неколико јела које смо Заједно скували када Сам био старији. Не памтим те по Твојим грубим рукама, Како ми…
Tamo gde počinje celo (Sonja Kovačević)
TAMO GDE POČINJE CELO Nas dvoje se tražiti nećemo ko moreplovci u potragu kad pođu za blagom pastir zbog ovce što ostavi stado lovac za zverkama kad krene tragom ko Sunce putanju svoju što zna jedno drugom u susret krenućemo ti i ja ko posle zime prolećni dan što dođe posle životavečni san neminovno mi…
Пролазност тражи сећање (Милица Буразор)
Када би тражио себе Када би тражио себе, ноктима би гребао бетон, зубима ситнио стабло Желео би да укопаш страхове изгубљених што прсте грчевито подижу, желео би да утишаш плач голих што молитвом траже последњи мирис крина, желео би да разбијеш звезде крвљу умазане, да угушиш месец у тегли страховите језе Када би…
Јa, дете плаве звезде (Марина Тачић)
БЕГ Пролеће у децембру. Децембар на мојим јагодицама. Боји их у црвено. Кажеш: Црвена боја, Боја љубави. Кажеш: Ти си дете које није одрасло. Ти не знаш шта је љубав. А ја знам да ми је црвено У души. Ветар ћарлија. Снега нема у децембру. Пролеће је у мом срцу. Паркираш ауто испред моје…
Mисли ко реке мутне (Александра Тодоровић)
РЕКЕ Нећу да кријем, рећи ћу вам стварно, неке су ми мисли ко реке мутне. Осећања да признам било би модерно, међутим, ја сањам снове бешћутне. Чисту, искрену реч добићеш данас само од деце, из ока им бистрина ко из извора цакли. Од сваке планине те речи су веће, не бих ја више о овој…
Имао сам среће што нисам први створен (Страхиња Костадиновић)
ОГЛЕД ИЗ ОНОМАСТИКЕ Имао сам среће Што нисам први Створен Онда бих се Звао и човек И човечанство И морао сваком Створу Да доделим Достојанство Па да га као потпуног Пустим У рајско пространство У коме неће бити Имена другог Осим мог Смишљаног засебно За сваког Зато сам неспреман За оно што овоме следи…