Праоче, те питам, твари, тешко Луна док крвари што је гоне вуци тамни из сви’ они’ бајки давни? Зашто сузе, токе сјајне очи њене плачу бајне? Што их лије као кише једну, другу, све навише? Док су оне горе ишле под груди јој беле сишле деца њена изгубљена, заробљена од времена. Сва су деца ликом…
Категорија: POEZIJA
Назначење од градитеља дато (Милутин Попадић)
СВЕТА СОФИЈА Гледам у твој жртвеник, Свети престо док блиста, сву ти лепоту гледам, Премудрости Господа, Христа. Гледам у твоје лице, које би сада да кваре, мисле да тако бришу освећене древне олтаре. Да ли се брише рођење, назначење градитеља дато, лудост је земаљска мудрост, човече, постаћеш блато. Свако време бреме своје носи, свако…
Putokaz do svemira duše (Marina Adamović)
PLATONOV FEDAR Dimitrije, zagrlila sam te I krilima pluća poletela oko tvoga – Srca – okačenog o list mlade breze Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena Sećaš li se – Starče Čudne istine iz naših očiju Vidiš li onu povijenu brezu Nacrtaću – Da ne zaboravimo Ono što se krišom rasejava po Hadu …
Сан за који се борим (Никола Благојевић)
ТРАГАЊЕ У најтужнијој песми туга се не помиње. Винеш се у потоњу сумњу, Сунцу под облаке. Трагаш за вечном лепотом ништавила. Но, не знаш где да идеш. Ено… У оној исконској доброти, што за њу нема места на овоме свету, видиш трачак светлости и дозлабога таме. И више ништа није онако како је некада изгледало….
Вековање мога трена (Андријана Попадић)
Ако ти напишем песму да ми недостајеш… Ветар ће престати да ме својим хуком плаши и уплешће се нежно у моју косу. Сунце ће ме загрлити, покушаће да ме отме од хладноће, а она се неће бунити, повући ће се у своје тамне одаје. Јутро и ноћ ће се препирати које од њих двоје ће…
Нечије изгубљено пролеће (Јована Ђокић)
Руке Корачамо и километре пређемо, ноге уморе се, а године прошле су, као од ока трептај. На собном сточићу и даље стоји део један, који празан остаће. У полумраку и по дану тражила сам те, а руке твоје од мене бежале су, као јање од орла, као лава од вулкана. Трчала сам ка теби, док…
Jer smo rođeni za patnju. Za rastanak… (Suzana Trifunović)
1. Zavolela sam te. Nekako sam se sjedinila sa tobom. Bog nek prosti ako nečije grehe plaćamo. Tiša si od noći, a opet ti čujem vrisak. Malo je nas koji te čujemo. Ogluveli su od zlobe. Postala si sinonim za nešto upokojeno, nešto što se ne budi više. A ja te ne dam! Kroz mene…
Svet ne razume usamljene ljude (poezija Nenada Kostića)
Moderan pesnik Želite da budem moderan pesnik, pišem stihove ispunjene prazninom modernom i sasvim neobičnom. Da li vam izgledam moderno?Nemojte me upoređivati sa pesnicimakoji su mnogo veći i bolji od mene, oni su mnogo bliže okrunjenju i Bogu,tako visoko na nebu i bliže no iko suncu. Želite da vas vole pesnicii pišu vam pesme dok krvare?Ne biste želeli da…
Je l’ su te tražili ili tragaš? (Aleksandra Todorović)
Izgubljeni Je l’ su te pitali ili se pitaš? I pitaju me i pitam se: Gde si? Je l’ su te voleli ili voliš? I vole me i volim, Ali ne ti, i ne kao tebe! Je l’ su te tražili ili tragaš? I traže me i tragam, Zbog tebe, i za tobom. Zemlja Sećam…
Bilo jednom u zemlji slovenskoj… (Srđan Teofilović)
Bilo jednom u zemlji slovenskoj… Bilo je jednom – a za ceo život bilo je jednom u Srbiji… zemlji razorenoj dvoje razorenih ljudi svako na svoj način pronašli su nešto neku toplinu, neku milost neku svrhu neki tračak svetla i nade provirio bi tih jutara kada su…