Nema mene… Vidi, dragi, zatvorilo se pozorište, spustile se zavese, završile se predstave, Ćuti, slušaj dramsku pauzu između dva različita daha, samo ćuti i ne pitaj gde sam, krijem se u pukotinama sveta, tamo gde ruža vene, ali cvet i dalje cveta. Vidi, dragi, kazaljke se spojile, grane se povile, izlomili nam vandali klackalice, odustalo seme od pretrpane…
BEZ LIMITA BROJ 30 / BEZ LIMITA NUMBER 30
POEZIJA Elektronski časopis BEZ LIMITA – Impresum Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Glavne urednice: Msr Jelena Jocić, master novinar Msr Sanja Stevanović, doktorand na smeru Strane filologije Recenzenti: Msr Jelena Jocić, master novinar Msr Dušan Petrović, doktorand na smeru Srbistika Msr Sanja Stevanović, doktorand na smeru Strane filologije Msr Nikola Mihajlović, master filolog Strahinja Crnić Trandafilović, diplomirani filolog…
Brojanica (Jelena Marković Komlenić)
I dalje sam daleka šuma koja te krije kad zatreba I dalje sam levi žbun gde ti je lopta odletela I prvo mračno ćoše iza ugla na kraju žurećeg grada Za tebe ću uvek da zelenim Da čuvam od sunca i kiše i vetra… od svakog vremena Da mirišem i smrdim zasvagda Da okrećem i vrtim…
Симфонија љубави (Драгојла Дивјак Топаловић)
Поведи ме тихо у сазвежђе снова, где зраци сунца благо светлуцају, ветар мирно пева без бучних звукова, док нас милује у дугом загрљају. Нек срце моје трепти у наручју твоме, хоћу са тобом сад да летим без страха, бићу као роса на листу зеленоме, љубављу том нежном без горких уздаха. Не дај да тишина затвори…
Реци (Благица Станоеска)
Реци! Реци да је сунце моје и твоје, реци да небо припада нама, реци да се волимо обоје! Реци да песма спава у твојим сновима, реци да се уливам у тебe као у море, реци да сам лептир у твојој коси, реци ливадама заједно јуримо боси! Реци да си смисао сваког мог…
Reci to s ljubavlju, Leonidase (Jelena Štetić)
Ti si rekao: ,,Mogu da pronađem najlepšu ljubavnu rečenicu na svetu.” Ja sam rekla: ,,Ne traži! Nije u tome fora, Leonidase! Izmisli jednu samo za mene!” Prelistavaš brzo zvezde i knjige, ljubavne stihove vekova drevnih. Tražiš je među milionima, milijardama reči ljubavi. Ti znaš sve: koliko zvezda plamti iznad Krita, koliko pesama je napisano o…
Немоћ сликара (Гордана Стојановић)
Нисам сликар, ал’ пожелех да насликам твоје лепе бадемасте очи. Узех плаветнило бистрог потока, морске пучине и небеског свода. Aли ниједна плава није могла да дочара дубину твог погледа. Покушах да насликам твоју косу – мислим то ће лакше бити, јер она је црна. Узех угљен-црну из најдубљег окна, црнило гаврановог пера и таму ноћи….
Папрат (Жељко Пајић)
Док ме носе као разапетог, док ми шипражје улази у кости, трулежно, расуто тело моје, само је папрат, то нису мошти. Само је папрат, то нису мошти, нити ће икада мошти бити, и када чујеш задњи мој уздах како одлази кaо сапуна мехур, то није уздах, већ проклети крик распалог човека што оде некуд. И…
Ненаписана песма (Милојко Тадић)
Желео сам да напишем песму само за тебе, Песму какву још нико није написао, да буде твоја и ничија више… Да је нико не може поклонити другој жени јер ће јој узалуд рећи моје мисли, а оне неће имати исто значење… Можда би јој се стихови допали, али би знала да их је неко други…
Голубица (Зоран Старчевић)
Опет јутро поглед за прозоре веже и не мари што те тамо давно нема, успомена жива што у страсти сеже, као птица што се да узлети спрема. У тренутку мутно раскрили се време: жар вечери пада на голубе беле, Хесеа и песме, успламтеле теме, на Јесење лишће и пожуде вреле. Тад ме прхут…