Да бисте имали свој град, потребно је нешто што ја називам искуством града. Ваша улица, ваша клупа, ваш парк, ваша школа, ваш факултет. Ако их немате или не сматрате својима, чак и када сте у свом родном месту, онда је ваш град негде другде. Чека вас да га тек сазидате у свом срцу. Дотле књиге…
Месец: април 2020.
Троугао из уметничког угла
У уметничком мегдану оловку, кист и длето укрстили су мастер сликарства и графичког дизајна Андријана Антанасијевић, мастер графичког дизајна Вук Ђурић Endo и академски вајар Иван Марковић. Млади креативци говорили су о уметничкој визији и стваралаштву у време глобалне изолације изазване пандемијом вируса корона. Како изгледа дан једног уметника у карантину? Андријана: Мени конкретно изгледа…
Архитектонско наслеђе Момира Коруновића у завичају
Историја која се памти Локална историја омаленог града на Белици памти славног архитекту Момира Коруновића, који је поникао на овом тлу. Пре више од пола века, 17. априла 1969. године, напустио је овај свет и у аманет свом народу оставио дела велике вредности; удахнувши им живот створио је историју. Више од једног века, грађевине, неми…
Smrt je odsela u hotelu Amore Grande (Ivana Jovanović)
Otkrovenje Ni sama ne znam ko sam – Da li se prepliće u meni Prošlost kroz buduću sadašnjost Da li sam jedna od tri priče Po Kuranu, Bibliji ili izvorima Etiopije Da li mi je ime Kraljica od Sabe Obožavaju li me kao Bilkis Ili zovu Makeda Da li nosim u sebi nešto od Sunca Mogu…
Postaće veliki i oni što su nekad bili mali (Aleksa Kostadinović)
Hvalospev smrti Čujem ih svake noći kako jauču od bola. Njihovi sablasni vrisci dopiru negde iz dubine popucalih, i vlažnih zidova; More mi dušu, ne daju mi mira, I uporno pokušavaju da me sa sobom odvuku u najtamniji ponor. Ali ona; njen se vapaj najglasnije čuje; Ispunjen najdubljim užasima potonulih duša. Ona je…
Tragovi su moji putnici kroz vreme (Lazar Stanković)
MEMOARI JEDNOG STARCA Tragovi su moji putnici kroz vreme. Vešti kradljivci snova, od prašine istkani. Dva tvrdoglava saputnika u večitom dijalogu. Uspomene koje blede kao ptice odletele iz kaputa, spomenici koje proždere zub vremena. U lavirintima zaboravljenih gradova sejao sam mrvice nade: da iz njih prokliju semena svetlosti i pokažu mi put, da…
Alef (Aleksandra Stojiljković)
More je mirno. On svetluca. Srećan je. Bacam svoje preplanule kosti na njega Osećam kako ih hvata Skuplja mi struk oko struka I padamo vodi pozdrav suncu Ponavljanja Vidim svoje telo Kako tone Pozdrav školjki Izlazim svetlucava iz kade Počinjem da govorim pasji jezik Ličim na psa Borhes se smeje Kao da je to što…
Svet ne razume usamljene ljude (Nenad Kostić)
Vinsent Noćas sam plakao sa Vinsentom jer bojeviše nisu plave i žute, zvezde ne pružaju put ka životu, ka gore, daleko od patnje za sobom. Svet ne razume usamljene ljude, njima je samoća kao drugi dom, dok pate kada im se sreća ruga što u sebu nemaju mržnju i zlo. Oh, voleo bih da mu…
Зорица Живановић: Дела остају као сведочанство да смо постојали
Сваки је човек цитат својих предака, рекао је Ралф Валдо Емерсон. Тумачећи поетски рукопис Зорице Живановић, пажљивом читаоцу су се може учинити да чује грлени глас из прохујалих векова; глас својих предака који проговарају кроз њена дела. Отуда збирка песама Крилата земља твори дихотомију значења: с једне стране се збирка може посматрати као одраз вековима…
Ти си детињство, изгубљен рајски врт, први губитак и пожртвовање (Јелена Коцић)
Борба Борба је мост између јуче и сутра, Између слабе ноћи И тешког јутра; Између милион неуспеха, Милион и једног погрешног пута, Милион и два изгубљена адута Која си имао, Многима дао, опет себи одузео и стао. Некад нећеш веровати брату, оцу, мајци, Себи, Па ћеш помислити: Ма зашто и не би? Јер тај јаз…