Категорија: Radionice Zvonka Karanovića

Roze pištolj   sanjala sam roze pištolj tvoje žene   jutros si došao da mi napraviš doručak koji više nikada neću jesti   danas ćemo planirati putovanja na koja nećemo otići   uveče ćeš reći da me voliš a ja ću maštati o tvom najboljem drugu   Cikloni na Novom Beogradu uz cikluse crvenokose devojke…

Iz tame prema svjetlu       dolazim zvukom kao da sve već bilo je   imam stare ciganske oči koje poznaju te   na kolijevci poslije mog rođenja žena iz šume pjevala je   iz tame prema svjetlu iz tame prema svjetlu Tko će osloboditi poeziju?       revolucija stiha počinje u spavaćoj…

Zanemela krila   uplela sam perje kvecala u pletenice svoje kose   u nozdrvama mi struje oblaci kroz koje je nekada leteo   moja tirkizno-crvena senka talasa u ritmu njegovog cvrkuta   kapljice prašume mi otežavaju trepavice gde se čuvaju majanski rituali kiše   sveštenik osluškuje prošlost i budućnost glasno recituje kosmički kod   ceo…