Srce je prag Zaljubljen u odmake u umnoženo otisnut cjelovom se vezah oblutkom raspuklim o glavu tvrdu Poznat imenovan Lutah neizgubljen Odapetom mišlju prožimajući dubinu Smeli sprudovi rasprskavanje nepobitnog Vreme? Kolebljiva ravnoteža Večnost U zlatu neobičnom rastočen oblik Uzvišena mera negovana Uspravnost osama u vrtovima Ozarena tvar Iz tame postojanja proplam sjaj slobode Pouzdanjem…
Категорија: AUTORI
РОМАН „SEMPER IDEM” КАО ХРОНИКА О ТРАГАЊУ ЗА СМИСЛОМ (Душан Стојменовић)
Захваљујући редакцији портала Велике приче и њиховом позиву домаћим писцима, књижевним критичарима и културним радницима да учествују у избору сто најбољих романа написаних на српском и хрватском језику, могли смо видети да су међу романима које је сваки иоле упућенији читалац очекивао (На Дрини ћуприја, Сеобе, Травничка хроника, Дервиш и смрт, Повратак Филипа Латиновића, Нечиста…
Andrija Kuzmanović: Mislim da je „Yugo Florida” film koji će ljudi pamtiti
Film „Yugo Florida”, prikazan na Niškom filmskom festivalu, otvara pitanje šta ostaje iza tišine. Kroz priču o Zoranu, kog tumači Andrija Kuzmanović, i njegovom složenom odnosu sa ocem, reditelj Vladimir Tagić govori o bliskosti, otuđenosti i emocijama koje često ostaju neizgovorene. Sa Andrijom Kuzmanovićem razgovarali smo o ulozi, odnosu oca i sina i filmu koji…
Дланови судбине окренули су пешчани сат (Марија В. Илић)
Јутрење Тишину дима што је целе ноћи у соби спавала прекида оштар, весео цвркут прве птице. То је мала радост што се у крошњи разиграла уз светлост што нежно милује нам лице. На длану земље немо мирује још непроникло зрно. У себи крије шуме које ће тек да се роде. Све што је у нама…
Ко неми посматрач, преносим вам слике (Ален Гагић)
Кривим те, домаћине! Свратиште за напуштене, скитнице, боеме, свето место ходошачћа где престаје време… Напукле су усне суве, једва крџу држе, смотану у папир што се са пљувачком лепи. У свету без обавеза да живи се брже, на стакленим ногама, алкохолно слепи… Кривим те, домаћине! Због тебе су гости у срчи до колена, крваве им…
Леси се не враћа кући (Јелена Јоцић)
Посвећено најбољем пријатељу из детињства… Дубока и густа шума у тамнозеленим тоновима, где се светлост једва пробијала кроз крошње столетног дрвећа, подсећала је на сцену из филма чијег се имена не сећам. У подножју једног огрубелог стабла, на тлу обраслом маховином, лежао је пас. Његова чупава глава почивала је на крилу девојчице из чијих су…
Kolko reči stane u jedno ćutanje? (Marijana Ilić)
Iza Kolko vazduha stane u jednu reč? Kolko reči u jedno ćutanje? Kolko ćutanja u jedan uzdah? Da li sam sve dobro ukačila? Šta sam pokupila, a šta je pronela reč, ćutanje, uzdah? Razgovori su mimikrijasti. Poneseš ono što je moglo da se provuče kroz slušne pore. Mračna, beskonačna nedorečenost ostaje….
Progorjela košulja (Enver Hrustić)
Tu noć me je sustigla nevolja i morao sam da se snađem kako znam i umijem. Sam u stranom gradu dočekao sam noć napolju. Nemajući para, odlučim da prespavam na autobuskoj stanici. Sjedio sam tako i razmišljao o svojim mukama kad se iznenada pojavi jedna prilika i ne oklijevajući, sjede pored mene. Djevojka je bila…
Nenadano si mi se ušunjao u pesme (Ivona Savić)
Ašik Ajša Čekala sam te. Na istom mestu gde si prvi put otvoreno flertovao sa mnom. Koža mi je gorela na suncu, kosa se lepila za gola leđa. Dlanovi su se opet znojili. Cupkala sam od neizvesnosti i nervozno se smeškala prolaznicima. Kad bih samo jednom od njih mogla da ispričam koliko želim da…
Тражим своју изгубљену звијезду (Душко Р. Недовић)
Изгубљена звијезда Често лутам непознатим стазама, у нади да ћу заувијек бити изгубљен, опчињен опустјелим оазама, мраком судбине сурово вучен. Одметнем се тако испод туђег неба, гдје ме сунце зраком не дотиче, корачам путевима којим ићи не треба, јер нијесам особа из обичне приче. Понесем са собом своје прсле ранце, празних џепова затворених очију, будан…