To odzvanja pesma, pesma noćne straže. Šarom gladni vuci mlado stado traže. Kosovka devojka rasplela je kose, kraj nje trče vuci, mrtvo jagnje nose. Zapevaj, Kosovko, nek čuju braća tvoja, da vuci hrle selima, da drhti zemlja moja. Škripi im sneg pod nogama, škripe im zubi. Gladni su zla. Zapevaj, devojko, nek grmi Kosovom „Ovo…
Категорија: POEZIJA
Ostavi se mojih divljina (Ivana Jovanović)
Ostavi se mojih divljina Šta ti meni možeš, Ratniče majčinim mlekom podojen? Šta možeš učiniti ženi Koja zna sve kotline, jaruge i doline, Koja nije slepa, Koja nije slaba kao psići od nekoliko dana, Koja se smireno oseća u prerijama pod širokim nebom? Ratniče, Govoriti tebi isto je što i govoriti vetru; Misliš da su…
Мy lines are to words what cages are to birds (Aleksandra Božović)
The poems are written in such a way that you instantly develop a natural response to them almost immediately. Although they resonate with simplicity in their form, the imagery within is vivid and cleverly hides carefully chosen impressions that illustrate well-known themes of love, longing, and inspiration. The poems illustrate the moment as if it…
Потребно ми је време (Миљана Живић)
Осећаш да крвариш,да тонеш,да се стрмоглавиш,да си нем,испран,непомичан,одвећ свачији хир,трајна сена,освојена међа.Осећаш да ниси свој,не знаш да су окрајцивећ подељени,не слутиш да си једномвећ био у том сну. Под истим кровомдва света стоје,три анђела над нама.Пред свим сенкама стојимо,треперимо,нико није свој. Потребно ми је време.Да се отрезним.Од лоших силуета.Од турбуленција у стомаку.Од беспотребних праштања.Од узалудног…
JЕЗИК ЈАСТВА (Марко Станојевић)
JЕЗИК ЈАСТВА Кажем: Добро сам! Човек је само остатак пролазности у непрестаном току есенција што кушају и робе Слобода се оштрије види иза решетака светови наличја путеви су до светлости: Истина је оно за чим патиш. Могу ли потпуно обожити Ја ко пролеће шум поветарца макар на трен који ће погинути и постати слика изложена…
Чекам те у вртлогу песка и заборава (Александра Вукић)
Чекам те Чекам те. Ту негде на обали. У вртлогу песка и заборава. Чекам те. Ту негде на пучини. Где ветар снажно дува и носи најдаље. Чекам те. Ту негде на стенама. На ивици живота, смрти и разума. Чекам те. Ту негде у ресторану. На углу улице, на ћошку. Километрима удаљена,…
Пробуди ме онда кадa те засигурно нема (Ирена Димитријевић)
Мисли Такве су – немирне; Па их затворим у сандук И не дам им да оду Због мене Због тебе Због нас двоје. Пустим их једном Нека трче, Нека лудују Онда када их нико не види, Не чује, Само ја И нико други. Не буди ме Пробуди ме сутра Не, немој Пробуди ме…
Reči u plamen bačene neće pokloniti tišinu (Stefan Lazarević)
Obećanje Upamti tišine ne zaboravljam. Ovo će trajanje biti dovoljno za neiskorišćene reči napisane pesme. Dani će proći. Meseci će se pretvoriti u godine. Pedeset generacija ptica će se vratiti sa juga. Zabraniće da se koriste plastične kese. Zaboraviću govor na venčanju i ime trećeg unuka od drugog sina. Nestaće sto životinjskih vrsta. Iščeznuće…
Šta će ostati kad sve nestane? (Ivana Jovanović)
Sve si to ti Prazno mesto u krevetu Ponoćni strah Misao koju sam zadržala i odbila da je kažem Rupa u srcu Tišina u glavi Nasilje izvršeno nad svetlošću Najcrnja noć pred zoru Slepilo pred istinom Prokletstvo usuda i anatema kukavičluka, Sve si to ti, Najjači glas u gomili Katedrala ispod mora Kamenje u džepovima…
Речи, сакупљане марљиво у таласима живота (Зорица Живановић)
Знам Исцрпљени траже помоћ од било кога. Ја имам у себи грал свети, дат ми од самог Бога. Умем да се притајим, испричам ти мисао сликом. Умем да затихнем, празнину испуним стихом. Знам шта сам и радост у себи да оросим. Свакој али да осмехом душе своје пркосим. Моје су боје, речи, облици. Моја је…