Соколе сиви ти бесна птицо Што у свакој гори полећеш и Што се свакој златокрили надаш Плашиш ли се то за себе сада Ил’ си већ пожелео друга Господару! Дај ми да гракнем и гори писнем: Нисам ја крила своја подвио Од страха мили мој господару Нити сам их подвио за друга Већ…
Категорија: POEZIJA
Гушење смогом и гневом (Иван Петровић)
Пролеће је стигло Време је да ишчупаш мождину из кичме и бациш је у поље да је прогута трава. Посади своје очи у ласте да ти никне поглед у свет. Стави мозак у вазу, нек ти соба мирише на зумбул. Предај лобању пчелама, нек у њој створе кошницу. Проспи своју крв у реке да…
Зачала ка Теби (Наталија Раковић)
Где си? Уморна сам, изађи! Како бих те нашла када те никад нисам видела? Та игра коју водиш је врло незахвална… * Пресекао ме је врисак из таме Бројала сам до десет Полако, пажљиво, пре но што те угледам Ти као да си само чекао знак На самом почетку тако сигуран На свечаном отварању…
Речи које образују ореол (Тања Трашевић)
СТИХОВАНИ ОРЕОЛ Празник је када осетим тебе и твоју близину. Љубав ме преплави и излази из мог погледа тражећи пут ка теби. Као песма ушао си у мој живот и оплеменио га. Речи круже у космосу и образују ореол око твоје главе. Стављам га с нежношћу, иако разум каже друго. Смисао ми диктира љубав и…
Свете мошти крила су Србије (Сузана Трифуновић)
Украо сам са росних поља последњи загрљај сунца, земљо моја. И дан-данас устанем кад причам о теби, о твом терету који лежи закопан дубоко испод маслачка и камилице. О твојим сузама које заливају пролећно цвеће, о твојим рукама избоденим трњем. Човек је проклет. Проклет да преживи, а можда не би требало. Проклет да гледа како…
Uzvišena (Ognjen Stanković)
Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca. Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash
Hibakuša (Vladan Krečković)
Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”. Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari. Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….
Једном кад све прође, само ћемо заблуде и памтити (Никола Трифић)
Малена Све године твоје ја двапут у себе могу да ставим, и да остану још које, оне – што се пред Богом крију, а пред ђаволом не броје. Све страхове твоје ја давно сам умро и васкрсо пре твог првог дана… Мој крст је давно свој гроб видeо, много пре твог првог надања,…
Fin kao posleratna misa (Ana Ubavić)
Vrč pijanstva Vlasnički list, smrtovnica, grotlo jame što zjapi tebi u lice, čudotvorko moja. Nedostajanje kao lepet krila u praznom stomaku, poznat, nepriznat sin, otac, dete, ljubavnik virtuelni. Kličem ti punim srcem, pamučnim jecajem na falte, kartonska kutijo, vapaju, blefu. Ja sam zveket, ja sam lascivna imenica. Ja sam sve što želiš, iako ostajem ja,…
Pust od pustolovina (Marko Milojević)
KRALJ STOPERA Pust od pustolovina, imam košmarne vizije u snovima. Ništavan od ništavila, gnušam se i celog života borim protiv društvenih normi, konvencija i pravila! Nerazumljiv zbog filistarskih nerazumevanja, pevam nerazumljiva, čudnovata pevanja. Stopiran od suvišnog, preteranog stopiranja, umoran sam od lažnih maski i večitog skrivanja. Antisiv od sivila svakodnevice, lutajući zarađujem dnevnice. Beznačajan od beznačajnosti na ovom beznačajnom svetu, postavši pesnik,…