Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”. Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari. Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….
Категорија: POEZIJA
Једном кад све прође, само ћемо заблуде и памтити (Никола Трифић)
Малена Све године твоје ја двапут у себе могу да ставим, и да остану још које, оне – што се пред Богом крију, а пред ђаволом не броје. Све страхове твоје ја давно сам умро и васкрсо пре твог првог дана… Мој крст је давно свој гроб видeо, много пре твог првог надања,…
Fin kao posleratna misa (Ana Ubavić)
Vrč pijanstva Vlasnički list, smrtovnica, grotlo jame što zjapi tebi u lice, čudotvorko moja. Nedostajanje kao lepet krila u praznom stomaku, poznat, nepriznat sin, otac, dete, ljubavnik virtuelni. Kličem ti punim srcem, pamučnim jecajem na falte, kartonska kutijo, vapaju, blefu. Ja sam zveket, ja sam lascivna imenica. Ja sam sve što želiš, iako ostajem ja,…
Pust od pustolovina (Marko Milojević)
KRALJ STOPERA Pust od pustolovina, imam košmarne vizije u snovima. Ništavan od ništavila, gnušam se i celog života borim protiv društvenih normi, konvencija i pravila! Nerazumljiv zbog filistarskih nerazumevanja, pevam nerazumljiva, čudnovata pevanja. Stopiran od suvišnog, preteranog stopiranja, umoran sam od lažnih maski i večitog skrivanja. Antisiv od sivila svakodnevice, lutajući zarađujem dnevnice. Beznačajan od beznačajnosti na ovom beznačajnom svetu, postavši pesnik,…
Sveto je ono pred čim se drhti (Suzana Trifunović)
Svilenom rukom držala je pero, sakrivena od svih zala kraj kojih je živela. U zidinama svetinje pronašla je svoj dom, svoj mir. Ogrnuta Božjim blagoslovom, ta žena bila je više od žene, iznad ovozemaljskog. Takve se više nisu rađale. Večno zakleta Carstvu nebeskom pisala je, ostavljala tragove, dok su reči izvirale poput Ljubostinjske reke, bistre,…
Tugu i zaborav odnelo je vreme (Saša Jočić)
Saša Jočić Naslovna fotografija: Kinga Cichewicz, Unsplash
Plamen na tamnom mestu praživota (Ivana Jovanović)
Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima, a noći o boljim danima, da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju, kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…
На доковима града (Јован Младеновић)
АРХИВСКИ СУСРЕТ СА ПРОФЕСОРОМ ФИЛОЗОФИЈЕ У КАФЕУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ 1952. 1972. 2018. / За Л. Прошића, у блеску тмине!/ * Празнина је бескрајна! Она нас окружује! Зато су немири наши и та врева вечерња и снови, и наслућивања сва ! / Л. Прошић,из Генеративних песама/ I. Гордана Т, Бранко М . Лука П. / Алманах…
Mrak tuđih neznanja (Nenad Kostić)
Nove pesme Pišem nove pesme da se njima ogrnem. Kada mi bude hladno, kada budem usamljen i nevoljen od ljudi i sebe. Kada bude nevidela vodiće me za ruku. Moje kosti i moja krv, kada ne bude mog tela, nova koža da je obučem. I kada ne bude glasa, biće mojih reči zvuk. Moje oči da gledam kada…
Povratak prevremeno rođenoj samoći (Tijana Miljković)
HODOČAŠĆE dok sam putovala ka tebi klanjala sam se listovima deteline previdela olujne znakove u lepljivoj praznini između kože i ničega ostavila apetit dok sam putovala ka tebi pamtila sam nepoznata lica ogluvela razgovore sekla kilometre dok sam putovala ka tebi okaljana i pognute glave vraćala sam se prevremeno rođenoj samoći koja me…