Svilenom rukom držala je pero, sakrivena od svih zala kraj kojih je živela. U zidinama svetinje pronašla je svoj dom, svoj mir. Ogrnuta Božjim blagoslovom, ta žena bila je više od žene, iznad ovozemaljskog. Takve se više nisu rađale. Večno zakleta Carstvu nebeskom pisala je, ostavljala tragove, dok su reči izvirale poput Ljubostinjske reke, bistre,…
Категорија: POEZIJA
Tugu i zaborav odnelo je vreme (Saša Jočić)
Saša Jočić Naslovna fotografija: Kinga Cichewicz, Unsplash
Plamen na tamnom mestu praživota (Ivana Jovanović)
Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima, a noći o boljim danima, da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju, kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…
На доковима града (Јован Младеновић)
АРХИВСКИ СУСРЕТ СА ПРОФЕСОРОМ ФИЛОЗОФИЈЕ У КАФЕУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ 1952. 1972. 2018. / За Л. Прошића, у блеску тмине!/ * Празнина је бескрајна! Она нас окружује! Зато су немири наши и та врева вечерња и снови, и наслућивања сва ! / Л. Прошић,из Генеративних песама/ I. Гордана Т, Бранко М . Лука П. / Алманах…
Mrak tuđih neznanja (Nenad Kostić)
Nove pesme Pišem nove pesme da se njima ogrnem. Kada mi bude hladno, kada budem usamljen i nevoljen od ljudi i sebe. Kada bude nevidela vodiće me za ruku. Moje kosti i moja krv, kada ne bude mog tela, nova koža da je obučem. I kada ne bude glasa, biće mojih reči zvuk. Moje oči da gledam kada…
Povratak prevremeno rođenoj samoći (Tijana Miljković)
HODOČAŠĆE dok sam putovala ka tebi klanjala sam se listovima deteline previdela olujne znakove u lepljivoj praznini između kože i ničega ostavila apetit dok sam putovala ka tebi pamtila sam nepoznata lica ogluvela razgovore sekla kilometre dok sam putovala ka tebi okaljana i pognute glave vraćala sam se prevremeno rođenoj samoći koja me…
Да л’ је срећа или туга? (Марко Маринковић)
Кад мушкарац плаче Не брини сине шта други кажу што ти се смеју по глави скачу не мари за то пусти их лажу понекад сине и најјачи плачу Предуго они били су јаки па сузе сад су кренуле саме не веруј њима то каже сваки плакање није само за даме Мушкарац исто осећа јако живот га лупа о морске стене небитно ко је заплаче свако плакање није само за жене Извор инспирације Песмо моја, моја реко, дошла си ми ко бујица, па се чујеш ти далеко и лепршаш као птица. Ти си, песмо, као шума, изгубих се ја у теби, што ме узе ти за кума, да ја име даднем теби. Као отац својој кћери, какво желиш то ћу дати, песмо моја, не замери, што ти име нећу знати. Не љуте се нежне риме што немају своје име, ал’ сањају снове своје, да стихове свилом кроје. …
Bазнесење и пад (Зорица Живановић)
Под велом Задојена сновима под велом маштања, лакше нацртам својој мисли лотосе. Даривам ливаду златом и сећањем на негдашње миомирисе. Огрезла кроз снове у опојне сцене неких прича с укусом сласним. Дан изјутрим, а залазак успавам трептајем страсним. Чашу немира испијам, док зрели плод свежином мами. Дочеках звездано поље над ружама. Чулима свим упијам…
Путеви и раскршћа, Гордијев су чвор (Невена Милосављевић)
Агапе Љубави, гледај кроз мене и не слушај ме. Путеви и раскршћа, Гордијев су чвор… Куда се сливају магистрале, куда идемо везаних очију? Где су нам циљ и исходиште? Љубави, ти си Орион мог зимског неба, ја више не ходим земљом и нисам роб времена, за мене су часовничари изумрле занатлије. Не бојим…
Шарено као сеоска гробља (Александра Стошић)
У том се оку скупио свет: проститутке, алкохоличари, наркомани, барабе, тетка из Немачке, један мост, мајка која чека, отац који пијан долази кући. Чудно је то око. у њему и политике има, веза преко кума и побратима, правих другова као степских орлова. Често ме плаши помисао да се не уклапам у његов свет. Ја, јагорчевина…