NOVEMBAR U gustom mraku mrkli mrak postajem dok se nad modrom travom uzdiže u zimskoj noći toplotu mi otima, uzima, oduzima. U odrazu vidim svoje oči spuštene i meke postaće reka, postaće rosa, nestaće u jutru, držim ti hladnu ruku. Govorim: nemoj. Šapućem i preklinjem pa odćutim svaku reč – koja je živa. Sila si…
Категорија: POEZIJA
Život proganja nas već prognane (Suzana Trifunović)
Dođe mi ponekad u snove,draga majko, tvoj glaskako se ori ovim šumama.Ne mogu da se borim sa tim.Evo me tu.Sam.Čudno je biti sam ovde.U svakom je temelju ukopan tvoj lik.Podseća me da ne smem predati zaboravuživot koji smo živeli,život kome su se radovali ljudi,neki drugi ljudi.život koji nas proganja,proganja nâs, već prognane.U meni gori tuga,gori…
Рађање (Андријана Попадић)
Једног јутра је сванула ноћ. И било је хладно. И смрзавале су се птице. И падале су песме с кровова. У то свануће ноћи умро је неко твој. Онај кога су ноге носиле далеко, онај чији је поглед био бистар, онај чије су руке мазале мелеме на твоје ране, онај што те слушао и чуо, онај што ти…
Lepota je u postojanju (Saša Marić)
I mi imamo krila Na vertikalnom raskršću rođenimi ljudi.Kuda krenuti?U neprirodno propadajući,u natprirodno odrazom duhovnim uzleteti,vodoravnim kroz prirodu kružno lutati,dok nas Mesec do odlaska drži slabim.Šta je suština toga krsta životnoga?Šta je lepota težine vetrometine,gde sjaj u grudima opstajepred sudarima Boga i Đavola,što kroz nas protičesa obalama pada i ustajanja? Sve priče koje slušamoumočene su…
Povratak sazvežđu (Tijana Miljković)
LETARGIJA vetar iz Afrike seje reči odbačene nemire u ljudima gledam kroz prozor u tom se gledaju tek stvara svet htela bih da me odozdo uredni pravougaonici deteline i kukuruza smiruju zarđali sam vetrokaz na umornom krovu stvarnost žuri za njom odlazi ono što je vetar iz Afrike posejao reči odbačene…
Одлазе возови… док плава звона звоне (песме Радице Гавриловић)
Ход јелена кроз Долину јоргована Адреса цветних поља записана у вековнику прошлих дана, латица одлетела ниједна није лепота сада трепери и прави животни ореол. Сат се не чује застале казаљке пред анђеоским пространством тим река мелодију одмах преточила у ход јелена кроз Долину јоргована где остају игре боја актери познати, сунцем оквирени. Роса се на…
Трагом надања (Милица Шејић)
СРЕЋА Признај, драго ти је што си ме срео Признај, драго ти је што си ме срео, Иако овде, иако на трен, И одолео ниси дотаћи ми руку, Иако од додира њеног Не дрхтиш као пре. Признај, желео си раширити руке И мириса моје косе осетити чар, Пожелео си поново, признај себи, Да загрљај…
Tвоје обале далеке (Наталија Павличевић)
* Ја бих да украдем речи туђеДа их препишем самоЈа бих и да урадим нешто много луђеДа некако доспем до тамоАли напољу звезде гризуНоћ уједа и мрзнеПутеви се ређају у низуАли стопало неће да се дрзнеЖивим као огромна кукавицаНа дрвету у гнездуИмам покидана крила, ко бајаги птица,И скоро целу једну озеблу звездуА желим, о, колико…
Без длаке на срцу (Јеленa Марићевић Балаћ)
Вишнуова кћи У њима је јед, као јед змијињи, као глухе аспиде, која затискује ухо своје, Која не чује гласа бајачу, врачару, вјшту у врачању. (Псалам 58) Лежала сам мртва на одру, умотана у бели турбан. Док си ми љубио хладно чело, твој дах је оживео моју косу. Свака се влас уздигла на ветру и…
Трагови борбе посматрани кроз маглу (Јована Ђокић)
Микеланђело Око врата дах ране јесени, док за петама корачају хладне летње ноћи , и по која језа спушта се, спушта се попут Микеланђелове руке на скулптуру. Свуци одећу, да видимо ране, те које продиру кроз кожу, која је попут свиле и трња. Руке Микеланђела и тело то, тајне крију, то њихов пакт је. Археолошко…