Песма из седам аката *Француски Алпи* Хладно је и питам се: Да ли и твоје срце дрхти као Врхови Алпа под меканим снегом? Зашто кријеш моје уморно лице својим длановима? Мишљах да ме мрзиш. *Хемингвеј* У башти која је више подсећала на књигу, У собици од дуванског дима и од небројано много прочитаних страна,…
Категорија: POEZIJA
Стижем, слутњом навођен (Тиосав Пурић)
Из катакомби Слутим, кроз ноћ, Црни заимф око бледог лица. Не долазе ми речи, И брана од немоћи јача. Пусти, нек тишина лечи Ово што је остало од плача. Тајно смо, као помен Христа у зору времена Одбацили живот сломљен И пред прекором скупили рамена. Шта су снаге снова Спрам јаве раскинутих окова? Јер, није…
U potrazi za kodom sreće (Neda Stojanović)
Ko određuje? Ko je taj što određuje dobro i zlo? Ko određuje kakvo drži nas tlo? Ko određuje kakva će nam duša biti? Ko određuje šta ćemo reći, a šta skriti? Ko određuje moral, pravdu, sreću? Ko određuje ko će dobiti slavu veću? Ko određuje kakva će ravnoteža biti? Ko određuje kakva ćemo gnezda sviti?…
Кристали слободе у срцу подвижника (Милан Гајић)
Мајка свих надања Косово моје, душо осемењена болом Твојим велом истине сав сам покривен Пред тобом клечим, к’о пред апостолом Мој си иконостас првом сузом оживљен Ти си мајка свих надања Моја заклетва крстом уписана Због тебе трпим сва страдања Вечна сузо детета – неизбрисана У злурадости и заблуди тебе се одричу Они што би украли и дете од мати Свакодневно новим боговима кличу Али тебе никада неће добро знати Нити твоју светлост моћи да помраче Јер је она вечна као твоје стадо Које покајнички за тобом сад плаче А срце му дрхти, иако је младо Не дам да ширину твог небеског поља Никакав тужан људски траг помути Само чекам да генерација боља Газиместану победнички поздрав упути Желим да Звечан и тврђаву краси Крст спасења светог краља Милутина А Ораховац и њене божуре кваси Оцеђено сунце Метохијског вина Косовци ће се збрати на врху Проклетија Да поставе границе новог предања А семе ће поноса ново да проклија Чувари смо вечни тог завештања И кад поново ушетамо у предворје Пећи Пољубимо земљу и помолимо се Сави Тек ћеш онда знати да у вечној свећи Гори пламен исконске љубави на јави Јасеновац Да заћуте милиони живих! Да се не чује ничији глас! Нек васкрсну мртви, Кроз јецај нек кликују! Свеци да отпоје молитву, Да чујемо невиних вапај. Да заћуте свештеници и песници! Нико да не пева више! Да сваки дан буде година ћутања, Не би било довољно мира за страдале. Кости, прах и извађене очи, Оне нека говоре. Да заћуте градови оних што ходе! Јер главни град Србије није Београд. Главни град је тамо где је костију планина. …
U vihoru života (Vesna Pešić)
MAJCI Rođenjem si me obasjala svetlošću brigâ i nežnosti, straha i ponosa. I ta me svetlost čini sigurnom od svih zlobnih i lažnih pogleda, i pokazuje put da ne zalutam u stalnom traganju za svojom budućnošću. MOJA MAJKA …majci za 75. rodjendan… Dom moje majke nekad je bila stara, trošna seoska kuća,…
Добро увијек побјеђује (Милош Белоица)
Исплива зло понекад у мени Али га својом душом убијем Често се иза угла сакрије Да опет се појави – жељу своју не крије Појави се зло понекад у мени Али га снагом воље убијем На мене мучки насрне Но изненада – натраг се обрне Избије зло понекад из мене Али га разумом тихо убијем…
Неизвесност у соби Црних (Ивона Савић)
У глувој соби Црних у мозгу игра се партија шаха финалиста остаје да живи остали траже пут до усана и изаћи ће ускоро Читаво крдо мрачних одора полако силази низ степенице У соби три затвореника један свучен спава зимским сном ретко се и буди али уме да буде досадан Двојац преговара логично је да један…
Месец кад запљусне твоју сен (Дуња Соколовић)
Прсти плове облаком снивајући о левом углу твоје усне Табани горе сунцем љубећи горко твоје тле Груди нестају пољем јурећи твоју ширину Теме се зелени као ливада цветајући под твојим пољупцем Природа шуми као земља што снива, Месец кад запљусне твоју сен. Дуња Соколовић студент је четврте године студија србистике на Филозофском факултету…
Фрагменти спаса (Никола Јовић)
Славјаносербија Исакович нисам, али лутам степом Јер сам роб слободе и од смисла слуга. Бескрајно широком и бескрајно лепом Тражим своју звезду усред плавог круга. Привлаче ме немир, даљина и чежња, Неизвесност судбе, трептај новог дана, Где се љуби, пева, гине, ту је тежња Моме срцу. Само та неопевана Бојишта и поља, свесна жртва, херој…
Šapat reke na ušću Zaborava (Bojana Jokić)
Noćas ako umremPospi moje pesmePo svetu da videDa nikog nemaKo bi me lepše ubioKo bi me svirepije voleoKo bi me manje boleoKo bi mi više falioNo ti Noćas ako umremNa grob ne dolaziNi sveću ne paliKad obasjati ništa nećeNi moje nadeNi tvoje bedeNi moje prolećeNi tvoju jesen Noćas ako umremU san ti neću doćiJer sni…