Nedelja Nedelja je za ispijanje kafe čitavog danaIspunjenog zamrznutom sunčevomsvetlošću martaNedelja je za nemo proslavljanje dobrodošlice prolećakoje će možda prekriti ledene poraze svojim zelenilomza prosipanje duše i šuplje dosade u toplu,izgužvanu posteljinu i čišćenje ustajalog pepela Moj krevet Moj krevetMoj krevet nije ćelija, ali je hladan poput nje –međutim, ja kao na paklenom žaru da…
Категорија: POEZIJA
Imamo li dovoljno vremena da se iskupimo? (Ema Rovačanin)
Ko je kriv? Ko će mi nadomestiti sve izgubljeno vreme, sve sekunde, minute, sate, zapravo godine protraćene? I koga da krivim za sve što nisam uradila, a trebalo je, i za ono što nije trebalo, a uradila sam? Od koga da tražim da položi račune za sve što sam zamislila, a nije se ostvarilo,…
Poezija izvan okvira
Sa željom da na drugačiji način progovori kroz svoju poeziju, Jovana Bajagić izlazi iz ustaljenih okvira stihova i rima i obraća se savremenom čoveku jezikom koji mu je blizak i prepoznatljiv. Za nju pesme više nisu zatvorene unutar tvrdih korica knjiga, već žive izvan njih, u prostoru grada i svakodnevici koja nas okružuje. U poeziji,…
Заволећеш ме на првом кораку (Кристина Митровић)
Принцеза од кајсије Претворићу се у принцезу од кајсије Бићу прелепа и само твоја Волећеш ме неизмерно Бићу слатка попут кајсије Нежна као љубичица Лепа попут руже Претворићу се у принцезу од кајсије Нећеш ме, на први поглед, Препознати Заволећеш ме на првом кораку Пољубићу те најсочније на свету, Баш као…
Пиши ми о свему (Драгана Благојевић)
Пиши, јер се речи губе.Пиши, јер је мало лакшенего кад све превалиш кроз зубе.Пиши, можда теби ништа посебно не значи.Пиши, јер можда тако неко други постане јачи.Пиши ми о свему,јер бих волела да чујем како свет видиш ти.Пиши, можда тако нађем решењекако да сложни постанемо ми.Пиши, као што се светлошћу губи тама,можда преко твојих писама…
Pustite me (Ema Rovčanin)
Pustite da prećutim! Pustite me malo da ćutim, da posložim u glavi šta smem, a šta ne smem da slutim, dozvolite da postavim pitanja i ona na koja odgovor ne znam, a i ona retorička, ali ipak dugo smišljana. Ne kradite mi dragoceno, cenjeno vreme, ne znate vi koliko tuđa leđa mogu da podnesu…
Za one večno usnule (Jelena Pavlović)
Za one večno usnule I njihov prvi plač života što ne čuh I njihovu boju očiju što ne videh I njihov pogled mio, što je u nekom trenutku se zbio. Za one večno usnule I njihov dodir meki I njihov osmeh što naslutih iz daleka O njima maštam i njih čuvam za život bolji neki….
Obala (Aleksa Kostadinović)
Nešto ju je vuklo ka toj dubokoj i mutnoj vodi, Žarka želja da po njoj bar još jednom hodi. Al’ ona ne beše više voda duša živih, Već voda smrti, tuge, osećanja sivih. Na belim je stopalima osećala talase hladne, A na drhtavom telu poglede, mrtvačke i gladne. Mamili su je demoni zlim pogledom,…
Dok moje čudovište izigrava princa (Nada Ćirić)
Roze pištolj sanjala sam roze pištolj tvoje žene jutros si došao da mi napraviš doručak koji više nikada neću jesti danas ćemo planirati putovanja na koja nećemo otići uveče ćeš reći da me voliš a ja ću maštati o tvom najboljem drugu Cikloni na Novom Beogradu uz cikluse crvenokose devojke…
„Сричи силазећи успонˮ: кратак избор из збирке Петра Јевтића са рецензијом Мирјане Бојанић Ћирковић
ПОСТОЈАНОСТ Као усољена џигерица Гибам се под лампом, Плодом кухињиног дрвета. Лимун сијалице рађа шкиљаво. И ситно. Стиди се у прехладној туђини. Кркљам кад из пилета ме ваде. Цепам се из лежишта. (А невероватна је џигерица, Бар код људи. Повредиш и оставиш трећину. Избаци остатак Милосрдни касапин. Самостално опет ти израсте. Пића пролазе кроз њу….