I Etiketirani kao sinovi ubica, Dečja lica poslata Da skaču s litica Ubeđeni da će im tokom pada Porasti krila. I gde im je pamet bila? Etiketirali su nas kao sinove ubica Iz licemerja I želje za veće parče blata. I ova generacija odbačena od bratstva. Svi sedimo u neprijatnoj tišini Posle svađe…
Категорија: POEZIJA
У повратку себи (Нада Матовић)
Ко сам? Ко си? Ко смо? Koсмос у Улици априла. Гдје сам? Гдје си? Гдје смо? Свјесност без мане, пролаз у годинама. Ја сам. Ти си. Ми смо. Свјетлост, стопа, пут! Љубави! На путу кроз себе или у повратку себи, јер не желим да буде ко дјечја суза, нека знак распознавања буде туфнаста црна блуза; у…
Симбол бескраја светог (Данило Дошовић)
Зову те гробови Нико не зна где ће те живот однети. На којој ћеш страни света сутра бити. Ал’ парчета земље овог ти се сети, те малене грудве и корене нити. Забораву не дај да се теби слади. Не дај да ти узме једино што имаш. Чувала те земља од жеђи и глади,…
Belina (Andrej Kocić)
Progone me noći kad mislim na nju; tako je daleko – bela, snena. Čekah je satima, danima, eonima, ispod tamnog vilajeta neba. Ono tek proždire sav moj um; tamo nema mene, ni nje. Ipak samo sećanje postoji da mogoh drugačije, da mogoh pre. Samom sebi pružim šansu, iako nesrećan ponosno sav, dam tek nadu ili…
Spoznaćeš ljubav ispod mojih kapaka (Marija Jovičić)
Sve ulice ovoga sveta vape za tvojim koracima, Svaka bi da se tvojim imenom ponosno zove, I sve su skitnice što lutaju njima slične meni – Niko od nas te nema. Poslednji sam odsjaj u tvome oku, Nadahnuće sena u glavama fenjera, Svi su anđeli te večeri strastveno pali, Opsesivno želeli da ti ukradu…
Oda Klovnu (Ognjen Ranđelović)
Nakon što su svetla, šou i šljokice Otišle kao sezonske ptice, Nakon što je najbolje dane Cirkus ostavio iza sebe I zauvek ostavio da stane Taj karneval s one strane Osmeha. Ostale su samo razgolićene šipke I pokoja zastavica. Umesto lavova, mršava lutalica, Jednog klovna i u njegovim očima Besanica. Klovn Šašavko na…
Генерална проба искрености (Биљана Вујовић Бајка)
Неостварена верзија света Отупели смо од лоших представа. Нису ни етичке ни уметничке. Тужне су онако половичне, незавршене, фрустрације неостварених уметника, ратнохушкачке, примитивне, удворничке а… Живот се отаљава, мрзи, као да је туђи. То нам је одлика: нисмо власници својих слика, не доносимо одлуке, дишемо на шкрге. Равнодушни, растопљени у причама предака плаћамо рачуне историјске…
Mislima dotičem zvezde (Vesna Pešić)
NESANICA Mesec mi san sa očiju raskiva. U zenicama kupaju se beskućnice vile. U ušima caruje tiha muzika od meke, tople, zlaćane svile. Zvezde bi na put da me povedu pod okriljem crnog, baršunastog plašta, do svih granica da me dovedu, dokle dopire moja mašta. I svu noć letim čudnim svemirom, dok…
На попришту битке земаљског и вечног (Богдан Богдановић)
Цветно поље На попришту битке земаљског и вечног сија се запис са белога мермера, васцелом српству да остане спомен на дан када мачем бранила се вера. Ту, на том пољу крај Лаба и Ситнице, где бесмртни кнез положио је главу, колевка ту је виле милоснице што чува старих витезова…
Мистика древног еха (Јелена Љубеновић)
Стазама пурпура Јутарњој милини руке пружам искре звезданог сјаја постају тихе око поноћнице Потајно обузима ме сета утеху тражим у Њој личности којој се траг вековима осликава и кристалише Помилуј ме, научи, окрепи оснажи и умири Света краљице као некада ондашње девојке Пошаљи ме стазама твојих корена знању које си волела…