Категорија: POEZIJA

Јутрење Тишину дима што је целе ноћи у соби спавала прекида оштар, весео цвркут прве птице. То је мала радост што се у крошњи разиграла уз светлост што нежно милује нам лице. На длану земље немо мирује још непроникло зрно. У себи крије шуме које ће тек да се роде. Све што је у нама…

Кривим те, домаћине! Свратиште за напуштене, скитнице, боеме, свето место ходошачћа где престаје време… Напукле су усне суве, једва крџу држе, смотану у папир што се са пљувачком лепи. У свету без обавеза да живи се брже, на стакленим ногама, алкохолно слепи… Кривим те, домаћине! Због тебе су гости у срчи до колена, крваве им…

Ašik Ajša   Čekala sam te. Na istom mestu gde si prvi put otvoreno flertovao sa mnom. Koža mi je gorela na suncu, kosa se lepila za gola leđa. Dlanovi su se opet znojili. Cupkala sam od neizvesnosti i nervozno se smeškala prolaznicima. Kad bih samo jednom od njih mogla da ispričam koliko želim da…

Дечак се уплашен буди, у сну је тражио нешто што у његовом прастаром срцу има посебно место. Где је та крпача стара? Где ли је остала сама? Ту, испод рушевина, ту поред дечјих рана. Дечак се пробуди брзо, у огледалу гледа у неког, у човека избразданог лица, у странца немог, далеког. Гле, испод кревета лопта…

Nema mene… Vidi, dragi, zatvorilo se pozorište, spustile se zavese, završile se predstave, Ćuti, slušaj dramsku pauzu između dva različita daha, samo ćuti i ne pitaj gde sam, krijem se u pukotinama sveta, tamo gde ruža vene, ali cvet i dalje cveta. Vidi, dragi, kazaljke se spojile, grane se povile, izlomili nam vandali klackalice, odustalo seme od pretrpane…

I dalje sam daleka šuma koja te krije kad zatreba I dalje sam levi žbun gde ti je lopta odletela I prvo mračno ćoše iza ugla na kraju žurećeg grada Za tebe ću uvek da zelenim Da čuvam od sunca i kiše i vetra… od svakog vremena Da mirišem i smrdim zasvagda Da okrećem i vrtim…

Поведи ме тихо у сазвежђе снова, где зраци сунца благо светлуцају, ветар мирно пева без бучних звукова, док нас милује у дугом загрљају. Нек срце моје трепти у наручју твоме, хоћу са тобом сад да летим без страха, бићу као роса на листу зеленоме, љубављу том нежном без горких уздаха. Не дај да тишина затвори…

Реци!   Реци да је сунце моје и твоје, реци да небо припада нама, реци да се волимо обоје!   Реци да песма спава у твојим сновима, реци да се уливам у тебe као у море, реци да сам лептир у твојој коси, реци ливадама заједно јуримо боси!   Реци да си смисао сваког мог…

Ti si rekao: ,,Mogu da pronađem najlepšu ljubavnu rečenicu na svetu.” Ja sam rekla: ,,Ne traži! Nije u tome fora, Leonidase! Izmisli jednu samo za mene!” Prelistavaš brzo zvezde i knjige, ljubavne stihove vekova drevnih. Tražiš je među milionima, milijardama reči ljubavi. Ti znaš sve: koliko zvezda plamti iznad Krita, koliko pesama je napisano o…

Нисам сликар, ал’ пожелех да насликам твоје лепе бадемасте очи. Узех плаветнило бистрог потока, морске пучине и небеског свода. Aли ниједна плава није могла да дочара дубину твог погледа. Покушах да насликам твоју косу – мислим то ће лакше бити, јер она је црна. Узех угљен-црну из најдубљег окна, црнило гаврановог пера и таму ноћи….