Молитва у азбуци Ако Бога Волиш Гордост баци Душан буди! Ђорђе, као Карађорђе ослободи Епархије Жицом ограђене! Завештања поштуј Игуманова Још од времена Боја Калдрме не дај! Лепоту нам чувај! Љевишку Љуби Моли! Небом Његово царство говори Опрости нам и Погледај! Радујте се Светом Тројству! Ћутимо Успење помињемо Фитиљом обасјај Хлебом нахрани Црквама даруј…
Категорија: POEZIJA
У тишини сусрела сам се са собом (Радмила Иванов)
Сусрет са собом Тридесет пет корака од прозора до прозора спознаја ја и математика Ја себе нисам ни примећивала ни познавала себе сам само давала Заведена материјалним тешко сам могла сусрести се са собом упознати себе сачувати душу срце, бистру главу Тридесет пет корака од прозора до прозора спознаја ја и математика У својој тишини…
Триптихон за професора естетике и реторике С. П. (Јован Младеновић)
1. ПУТ У ДЕРВЕН ПРОФ. С. П. НА РАСПУТНИЦИ ЗАТАМЊЕНИХ ПРЕДЕЛА Изнад смеђег града у измаглици тиркизни предео Беше то град Рај усред Пакла мед сном и јавом Мађијске зоре и облаци изнад шума и шљивика Питома земља наших предака на путу С. П. у Дервен1 Замишљен професор реторике руку раширених Стајаше на распутници где…
Nežni zvuci života su nebeska tajna (Radmila Ivanov)
Nasledstvo A pošla sam Sa namerom lepom Da pronađem međe Nasleđene njive moje Da s ljubavlju poklonim Nasledstvo svoje. Ovde beše… Onde beše… Put pronađoh nekako Ali međe nikako. Pronađoh napukli kamen, On ćuti, Divlju jabuku Koja nam je hlad pružala, Istrulela, Mirisna cvetna livada Zarobljena trnjem I šipražjem Cvetovi u…
Звезда се помолила крадомице, тихо (Ивана Вукилић Вучић)
Звезда Звезда се помолила јутром крадомице, тихо. Пробудила је сањиве очи једне мале сањалице. Будила је нежно, погледом миловала по коси и један чуперак направила тек онако, али не из пакости. Тек игре ради, обасја јој лице, нацрта пуно звездица малих, да украс буду на образу мале девојчице. Умеша се и Месец сјајни, подвикну Звезди:…
Mjenjamo korake za preostale dane (Željko Perović)
STANICA ZA OSTAVLJENE Umorna mi duša od ćutnje Kao cvijetak bez vode uvela, Zadrhtala u samoći tijela, Od čekanja moj duh mre. U meni godine nemirne Kao jesenje lišće šušte, Žele da krenem Putevima znanim, Da tragove drage oči naslute. Sjetim se prije nego svane Da život prevarim, Zastanem i predložim Da mjenjamo korake…
Деведесете (Мирјана Бојанић)
У ноздрвама носим мирис У ноздрвама носим мирис дединог дувана купљеног испод шушкаве тренерке Боже дизелаша што има азил у Немачкој, стаж у нишком ка-пе дому, где данас кружни ток каже да је дом увек лево од право, и кућу у маали изнад незавршене хале. Деда се сводио на речи може и кеса, дај и…
O tajni nikome ni reči (Vesna Pešić)
PESMA O GRIPU Bože mili, šta me snađe! Ko izmisli virus gripa? Šta će gore da te snađe, nego kad te grlo štipa, oči suze, a nos curi i potonu sve ti lađe! Do’šo vikend, nema škole i ja lepo isplanir’o: doći će mi moj drug Đole, igraćemo fudbal, segu, grudvaćemo se u…
Моје мјерило вриједности у овоме вјеку (Богдан Томић)
Осјећај присутан над хумкама познат је, једва чујан чак и онима са оне стране живота. Праћен језом од непознатог и спознањем сопствене немоћи у тренуцима кад је све неизвјесно и мучно. Ваздух испуњен хладноћом коју са муком трпе чак и они испод надгробних споменика. Сахрањене жеље, уз идеје и страсти, једним гласом…
Неком су ове руке лековите (Анђела Нешић)
Обзир неком су ове руке лековите Ко прошлост сахрани, благо њему. Остали имамо времена двапут да умремо и да оживимо под додиром истог бремена. „Умрећеш”, рече, „Због фазанског срца; Теби се туга свидела. Умрећеш, нећеш дочекати јутро, сама, без белог видела”. А ја сам живља но било када. Његов је обзир блато, окићен бригом љубави…