Збирка песама „Жута Бубамара” ауторке Марије Маје Д. Недељковић може се посматрати као својеврстан повратак у детињство. Замишљена је као место сусрета и то оних судбоносних, те отуда ни јунакиња ове књиге, жута бубица са туфнастим крилима, није случајно одабрана. Карактерише је жута, заправо златна боја, која се искри у детињим очима. По чему се…
Месец: децембар 2021.
Vrabac (Ana Stojanović)
Doleteo vrabac mali I krenuo da se žali – Došlo neko čudno vreme, Jeza svuda i hladnoća Ubiće me ta samoća. Možda misliš da sam mali I da ne znam šta je život Moram reći, nije tako Ovo vreme nije lako. Odletele sve su ptice, U daleke tople zemlje, Često se i sam pitam: Ima…
Senke iza ogledala (Marija Jovičić)
Koliko sam dugo budna? Vreme predstavlja samo pojam. Ne, ja ne smem da zaspim, progutaće me ambis koji me je gutao iznova svake noći. To je crna rupa kojoj se dno ne nazire, večno propadanje i dekadencija sopstvenog uma. Tamo, izvan granica prostora, žive oni: ljudi izobličenih, spaljenih lica. Međutim, ne žalim jer sam njihova…
Немири смирења (Стефан Лазаревић)
Опет бих да песму ставим у ноћ. Далеку ледину неку, Над којом се надвило јато звезда скитница. Прогања ме замиљена глава крхог белутка, Расута ветровима псећих жеља у сузно око уплашеног џина закрвавело под покојним блеском тишине што надолази. Писао бих о несачуваној белој брези и шкрипи ковечега тајнама запечаћеним. О походима шаптача зашивених усана,…
Хуманитарно-продајна изложба у Регионалном центру
У просторијама Регионалног центра свечано jе отворена хуманитарно-продајна изложба радова, насталих у оквиру Ликовне колоније 2020/21, коју је организовала Градскa општинa Медијана у сарадњи са Мултимедијалним удружењем уметника „Цар Константин”. Председник Градске општине Медијана Небојша Коцић позвао је привреднике и све људе добре воље да се укључе у акцију и на овај начин помогну Гинеколошко-акушерскоj…
Bojom progovaram (Jovana Denčić)
„Otkrila sam da bojama i oblicima mogu reći ono što nisam mogla na drugi način.“(Džordžija O’Kif)
Награда „Стеван Сремац” отишла у руке Ненада Теофиловића
Књижевна награда „Стеван Сремац” уручена је Ненаду Теофиловићу за роман „Фрактура”. Награда се додељује за најбоље прозно остварење у претходној години. Жири у саставу др Јасмина Ахметагић, Вуле Журић и проф. др Дејан Милутиновић донео је одлуку да овогодишња награда припадне Теофиловићу. У образложењу награде жири је истакао: „Успостављајући дијалог са ’Записима из подземља’ Ф….
Postelja krvavih pupoljaka (Ana Ubavić)
Na zamrznutim očima titrao je odsjaj meseca. Kad god bih se zagledala u njih, videla bih svet kako se preslikava, nalik na indigo. Sve je u tim očima živelo. „Zagrli me”, šapnula sam. Obujmio mi je rukama ramena i zagnjurio mi lice u prevoj vrata. Nije mogao da me vidi, ali sam po dodiru njegovih…
„Ја сам се у Србији родио…” (Јелена Стошић)
Тршић, 2021 Фотографије: Јелена Стошић Фотографије Тршића настале су у оквиру Школе историје српског језика. Полазница школе била је и Наталија Ристић, лектор нашег часописа и студенткиња четврте године Основних академских студија србистике. Више о самој школи прочитајте на Филоблогу: https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/jezici-lingvistika/item/401-skola-istorije-srpskog-jezika-u-trsicu-dunja-sokolovic-natalija-ristic-i-nikola-miljkovic
Док се коло врти (Наталија Раковић)
Сабласти нутрине Непрестано, безнадежно, док коло се врти Непрекидно стрепим од тренутка смрти Привиђења гробова и натписа, слика Пребледела тела укоченог лика: „У први трен мирна на столици седи Кад њен ваздух мучно поче да се леди Наједном све зашкрипа и запени под Згранута, грозничаво гребе своје тло.” Непрестано, безнадежно, сваке ноћи дрхтим Та проклета опсесија о тренутку смрти Непрекидно, безнадежно, сам ме…