Мисли Такве су – немирне; Па их затворим у сандук И не дам им да оду Због мене Због тебе Због нас двоје. Пустим их једном Нека трче, Нека лудују Онда када их нико не види, Не чује, Само ја И нико други.
Не буди ме Пробуди ме сутра Не, немој Пробуди ме онда Када те засигурно нема Пре него што одеш Тада ме пробуди Реци ми да одлазиш Реци ми да се никада нећеш вратити Обећај ми то. Ако се вратиш, Узалуд си ме пробудио.
Ирена Димитријевић рођена је у Алексинцу 1999. године. Некадашњи је ученик Алексиначке гимназије, а тренутно студент Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Верује у слободу свога духа, обожава уметност још од млађих дана и ужива у путовањима. Наређења схвата као ограничења сопствене слободе.
