УТЕХА Књига је на столу Глава на раменима Пркосим болу И злим временима МЕСО Наша је кућа Кућа деликатеса Сви смо Богу хвала Од крви и меса Ево срећног удеса Да нам се и добра Шницла дала И мали нам стан Читав обасјала БЕЗ ИНСПИРАЦИЈЕ Речи искрзане Песме испеване Идеје отказане Очи замазане Страхиња Костадиновић
Категорија: POEZIJA
Хајде да се изгубимо у далеком граду (Ивона Савић)
Хајде да по асфалту проспемо боје, Да у градском парку засадимо цвеће, У ресторану да спремимо вечеру за двоје, И смејемо се, као да нас нико казнити неће. Хајде да пливамо у забрањеној зони, Да једемо јаја заједно са љуском, Да спавамо док аларм не престаје да звони, И уживамо док киснемо обасјани пљуском….
Успех је крочити на тло, а не додирнути снове (Миљана Живић)
ТИШИНЕ Довољно изнедрених праштања. Успех је крочити на тло, а не додирнути снове У углу постоје само камин и хук ветра. Чујем да одзвања тишина. Скоро сам била на пустоловини. Препоручујем неодлазак. Затећичеш празну софу. Пожелећеш да нестанеш. Наступа тишина, па мук, Без речи. Само тишина. ЈУТРО Утихнула је зора да не…
A када би крадом зрак обасјо лице, одједном би нешто зас’јало у оку (Никола Пепић)
Мирослав Антић је записао: Љубав је једини ваздух који сам удисао. И осмех је једини језик који на свету разумем. Стихови љубави младог песника настали су као израз дубоке наклоности према оној због које му срце снажније заигра. Гест нежности јавио се као последица љубавног заноса поете да нежном цветићу честита рођендан. Н. Ц. Док…
Smrt je odsela u hotelu Amore Grande (Ivana Jovanović)
Otkrovenje Ni sama ne znam ko sam – Da li se prepliće u meni Prošlost kroz buduću sadašnjost Da li sam jedna od tri priče Po Kuranu, Bibliji ili izvorima Etiopije Da li mi je ime Kraljica od Sabe Obožavaju li me kao Bilkis Ili zovu Makeda Da li nosim u sebi nešto od Sunca Mogu…
Postaće veliki i oni što su nekad bili mali (Aleksa Kostadinović)
Hvalospev smrti Čujem ih svake noći kako jauču od bola. Njihovi sablasni vrisci dopiru negde iz dubine popucalih, i vlažnih zidova; More mi dušu, ne daju mi mira, I uporno pokušavaju da me sa sobom odvuku u najtamniji ponor. Ali ona; njen se vapaj najglasnije čuje; Ispunjen najdubljim užasima potonulih duša. Ona je…
Tragovi su moji putnici kroz vreme (Lazar Stanković)
MEMOARI JEDNOG STARCA Tragovi su moji putnici kroz vreme. Vešti kradljivci snova, od prašine istkani. Dva tvrdoglava saputnika u večitom dijalogu. Uspomene koje blede kao ptice odletele iz kaputa, spomenici koje proždere zub vremena. U lavirintima zaboravljenih gradova sejao sam mrvice nade: da iz njih prokliju semena svetlosti i pokažu mi put, da…
Alef (Aleksandra Stojiljković)
More je mirno. On svetluca. Srećan je. Bacam svoje preplanule kosti na njega Osećam kako ih hvata Skuplja mi struk oko struka I padamo vodi pozdrav suncu Ponavljanja Vidim svoje telo Kako tone Pozdrav školjki Izlazim svetlucava iz kade Počinjem da govorim pasji jezik Ličim na psa Borhes se smeje Kao da je to što…
Svet ne razume usamljene ljude (Nenad Kostić)
Vinsent Noćas sam plakao sa Vinsentom jer bojeviše nisu plave i žute, zvezde ne pružaju put ka životu, ka gore, daleko od patnje za sobom. Svet ne razume usamljene ljude, njima je samoća kao drugi dom, dok pate kada im se sreća ruga što u sebu nemaju mržnju i zlo. Oh, voleo bih da mu…
Ти си детињство, изгубљен рајски врт, први губитак и пожртвовање (Јелена Коцић)
Борба Борба је мост између јуче и сутра, Између слабе ноћи И тешког јутра; Између милион неуспеха, Милион и једног погрешног пута, Милион и два изгубљена адута Која си имао, Многима дао, опет себи одузео и стао. Некад нећеш веровати брату, оцу, мајци, Себи, Па ћеш помислити: Ма зашто и не би? Јер тај јаз…