Категорија: POEZIJA

Веруј   Како надјачати хук клетве што стуштила ти се над савијеномглавом? Како надвисити планину јалову, обраслу у бршљанотровни? Легла и сплетове сплете од сумње.   Подигни главу, усправи се,  још увек те роса умива бистрином.     Додирни на грудима место где још се чујеш, јави том гласу да образом ти се слило сунце. Пошаљи зраке у то мајушно срце и веруј.   Веруј да постојиш како би се у твојој љубави купале птице,  оне тек излегле што тек уче да дишу.   Веруј да постојиш због мирисног хлеба и трпезе штообиљем љубави мирише. Надвиси се, израсти, олистај и веруј да ти и ови редовилепше буђење пишу. Сјај ока   Омеђише ми плотом трновитим ширину којом сам даривана. Испредоше време и оплеше плетиво мало, тесно за мој осмех и моју слободу… Замаглише ми небо, замутише воду. Беласају се неки планински потоци, играју се. Још памте врело и шта бејаше жубор. …

Тундра  неко нам је украо сва четири годишња доба и оставио студен да угаси последњу искрицу наде   овде, у овој јебеној тундри…   ово место не посећује више ни смрт, повремено шаље своје курире, опомиње на платни списак   у овој јебеној тундри дани се ваљају унатрашке тромим корацима измалтретиране џукеле     и сунце…

Doleteo vrabac mali I krenuo da se žali – Došlo neko čudno vreme, Jeza svuda i hladnoća Ubiće me ta samoća. Možda misliš da sam mali I da ne znam šta je život Moram reći, nije tako Ovo vreme nije lako. Odletele sve su ptice, U daleke tople zemlje, Često se i sam pitam: Ima…

 Опет бих да песму ставим у ноћ. Далеку ледину неку, Над којом се надвило јато звезда скитница. Прогања ме замиљена глава крхог белутка, Расута ветровима псећих жеља у сузно око уплашеног џина закрвавело под покојним блеском тишине што надолази. Писао бих о несачуваној белој брези и шкрипи ковечега тајнама запечаћеним. О походима шаптача зашивених усана,…

Сабласти нутрине  Непрестано, безнадежно, док коло се врти  Непрекидно стрепим од тренутка смрти Привиђења гробова и натписа, слика Пребледела тела укоченог лика: „У први трен мирна на столици седи Кад њен ваздух мучно поче да се леди Наједном све зашкрипа и запени под Згранута, грозничаво гребе своје тло.”   Непрестано, безнадежно, сваке ноћи дрхтим Та проклета опсесија о тренутку смрти Непрекидно, безнадежно, сам ме…

Sumorno neko jutro… Magla se spustila na Lašvu i staru katoličku školu. Pas lutalica spava već satima u porušenoj zgradi preko mosta. Pijaca pusta, nekoliko tezgi sa ručno rađenim priglavcima i možda na jednoj ovčiji sir stare Fate. Hladna je jesen u Travniku, spusti se sa Vlašića neki oštar vazduh, struji kroz glavu, fijuče li…

Pesme iz zbrike „Tiha svilenost”; Cetinje: Ouroboros, 2021; RUŽNO TROMO PUCKETANJE   Mi ne mislimo ni o čemu i ne tražimo spas. Prihvatamo svoje, tek prosanjane grehove. Imamo hrpu slomljenih želja i jednu koja stvarna biće.   Hitro i žustro bježimo Vremenu dok naše Zrele Godine hvataju kas ‒ načete Zlobe i Boga. SKICE Zelena…

GUGUTKA (pripitomiš jednu pticu, ona dovede drugu, pa treću…)   Prošloga leta, jednoga dana i jednog sasvim divnog trenutka, u moju je baštu i moju dušu sletela mala siva gugutka.   Prvo me gledala očima crnim, stojeći visoko gore na grani, pažljivo motrila ko je u dvorištu,  i ko je šakom pšenice hrani.    Onda…

  Probudila me jutros strašna noćna mora sanjala sam da me juri lisica žgoljava je i jedva se kreće ali uporno ide za mnom  kao da hoće da mi saopšti nešto mnogo važno nešto od tolike važnosti da cele noći juri uličicama za mnom i šapuće nekim nerazumljivim jezikom   prošla sam kroz neke uzane…

U prirodi čoveka   Izvijena do paragrafa, neprevodiva u reči, ignorisana od bledila zida, raščupane kose, umršene u pesmu, kob svilene puti poljubila me.   Vidljivo bolna tačka, uhvaćena među prstima, zgažena u kontekst. Zamrači mi ruke oko tvog vrata sklupčane da ne vidi Sunce kog noćas ljubim ja, da mi novi san na blef…