Категорија: POEZIJA

Украо сам са росних поља последњи загрљај сунца, земљо моја. И дан-данас устанем кад причам о теби, о твом терету који лежи закопан дубоко испод маслачка и камилице. О твојим сузама које заливају пролећно цвеће, о твојим рукама избоденим трњем. Човек је проклет. Проклет да преживи, а можда не би требало. Проклет да гледа како…

Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i  bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca.  Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash

Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”.   Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari.   Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….

Малена   Све године твоје ја двапут у себе могу да ставим, и да остану још које, оне – што се пред Богом крију, а пред ђаволом не броје.   Све страхове твоје ја давно сам умро и васкрсо пре твог првог дана… Мој крст је давно свој гроб видeо, много пре твог првог надања,…

Vrč pijanstva Vlasnički list, smrtovnica, grotlo jame što zjapi tebi u lice, čudotvorko moja. Nedostajanje kao lepet krila u praznom stomaku, poznat, nepriznat sin, otac, dete, ljubavnik virtuelni. Kličem ti punim srcem, pamučnim jecajem na falte, kartonska kutijo, vapaju, blefu. Ja sam zveket, ja sam lascivna imenica. Ja sam sve što želiš, iako ostajem ja,…

KRALJ STOPERA   Pust od pustolovina, imam košmarne vizije u snovima.   Ništavan od ništavila, gnušam se i celog života borim protiv društvenih normi, konvencija i pravila!   Nerazumljiv zbog filistarskih nerazumevanja, pevam nerazumljiva, čudnovata pevanja.   Stopiran od suvišnog, preteranog stopiranja, umoran sam od lažnih maski i večitog skrivanja.   Antisiv od sivila svakodnevice, lutajući zarađujem dnevnice.   Beznačajan od beznačajnosti na ovom beznačajnom svetu, postavši pesnik,…

Svilenom rukom držala je pero, sakrivena od svih zala kraj kojih je živela. U zidinama svetinje pronašla je svoj dom, svoj mir. Ogrnuta Božjim blagoslovom, ta žena bila je više od žene, iznad ovozemaljskog. Takve se više nisu rađale. Večno zakleta Carstvu nebeskom pisala je, ostavljala tragove, dok su reči izvirale poput Ljubostinjske reke, bistre,…

Saša Jočić Naslovna fotografija: Kinga Cichewicz, Unsplash

Molba Dopusti mi da te volim onako kako proleće voli sadnju i cvetanje, kako majka voli decu, kako zemlja voli kišu. Dopusti mi da te volim, dane da ti prožmem vizijama o blaženim noćima,  a noći o boljim danima,  da se uzdižeš sa čežnjom kao gorski orao, da se kovitlaš sa nadom kao morska bura. Dopusti mi da te volim kao krik pri rođenju,  kao lelek pri umiranju, kao plamen na tamnom mestu praživota što se iz pećina probija do prvog vazduha. Dopusti da te volim kao purpurno nebo izjutra, kao nevinost detinjstva, kao zanos slatke mladosti. Dopusti mi da te volim kao raskošnog kralja,…