Опет бих да песму ставим у ноћ. Далеку ледину неку, Над којом се надвило јато звезда скитница. Прогања ме замиљена глава крхог белутка, Расута ветровима псећих жеља у сузно око уплашеног џина закрвавело под покојним блеском тишине што надолази. Писао бих о несачуваној белој брези и шкрипи ковечега тајнама запечаћеним. О походима шаптача зашивених усана,…
Категорија: POEZIJA
Док се коло врти (Наталија Раковић)
Сабласти нутрине Непрестано, безнадежно, док коло се врти Непрекидно стрепим од тренутка смрти Привиђења гробова и натписа, слика Пребледела тела укоченог лика: „У први трен мирна на столици седи Кад њен ваздух мучно поче да се леди Наједном све зашкрипа и запени под Згранута, грозничаво гребе своје тло.” Непрестано, безнадежно, сваке ноћи дрхтим Та проклета опсесија о тренутку смрти Непрекидно, безнадежно, сам ме…
Na kapiji večnosti (Suzana Trifunović)
Sumorno neko jutro… Magla se spustila na Lašvu i staru katoličku školu. Pas lutalica spava već satima u porušenoj zgradi preko mosta. Pijaca pusta, nekoliko tezgi sa ručno rađenim priglavcima i možda na jednoj ovčiji sir stare Fate. Hladna je jesen u Travniku, spusti se sa Vlašića neki oštar vazduh, struji kroz glavu, fijuče li…
Mi ne mislimo ni o čemu i ne tražimo spas (Ana Janković)
Pesme iz zbrike „Tiha svilenost”; Cetinje: Ouroboros, 2021; RUŽNO TROMO PUCKETANJE Mi ne mislimo ni o čemu i ne tražimo spas. Prihvatamo svoje, tek prosanjane grehove. Imamo hrpu slomljenih želja i jednu koja stvarna biće. Hitro i žustro bježimo Vremenu dok naše Zrele Godine hvataju kas ‒ načete Zlobe i Boga. SKICE Zelena…
Tragovi na duši (Vesna Pešić)
GUGUTKA (pripitomiš jednu pticu, ona dovede drugu, pa treću…) Prošloga leta, jednoga dana i jednog sasvim divnog trenutka, u moju je baštu i moju dušu sletela mala siva gugutka. Prvo me gledala očima crnim, stojeći visoko gore na grani, pažljivo motrila ko je u dvorištu, i ko je šakom pšenice hrani. Onda…
Smak sveta (Nina Milenković)
Probudila me jutros strašna noćna mora sanjala sam da me juri lisica žgoljava je i jedva se kreće ali uporno ide za mnom kao da hoće da mi saopšti nešto mnogo važno nešto od tolike važnosti da cele noći juri uličicama za mnom i šapuće nekim nerazumljivim jezikom prošla sam kroz neke uzane…
Čuvam te kao svilenu omču zaborava (Ana Ubavić)
U prirodi čoveka Izvijena do paragrafa, neprevodiva u reči, ignorisana od bledila zida, raščupane kose, umršene u pesmu, kob svilene puti poljubila me. Vidljivo bolna tačka, uhvaćena među prstima, zgažena u kontekst. Zamrači mi ruke oko tvog vrata sklupčane da ne vidi Sunce kog noćas ljubim ja, da mi novi san na blef…
Istinska bliskost duša sveti je čin (Jelena Ljubenović)
Postojati zajedno Ne ometa nas ništa po danu po slutnji Vaskršnje noći moj duh je slobodan da ti priđe i otkloni nelagode neslaganja naših ne sprečava nas ništa na mojoj kosi pregršt je raznobojnih cvetova moja stopala su krhka moje telo samo je duh ležati pored tebe osetiti boje tvojih…
Reci im, reci da me ne bude (Zorica Živanović)
Ruke Buja apatija pred sunovratom. Sujeta silnija od razuma. Strah nam dahće svu jezu zla za vratom. Leče mi bol, leče ruke što me od nemoći bole. Znaju oni da lek je zagrljaj, poljubac onih koji me vole. Lečite mi dušu. Dajte mi vodu sa izvora, tu izvire sunce, budi se zora, tu bilje mirisno…
Budi sa moje lijeve strane (Ana Janković)
Pesme iz zbrike „Tiha svilenost”; Cetinje: Ouroboros, 2021; USPAVANKA B[L]UDNIH Orijent ne umije da se veseli slatkoj anarhiji tijela – zato što je prevazišao tijelo. Aleksandrijski kvartet [Justina] Lezimo gdje smo se zatekli večeras, pod zvijezdama, na kamenu, na snijegu, sva je vasiona svila i tišina. Grlimo se satima i liječimo od samoće. …