Postojati zajedno Ne ometa nas ništa po danu po slutnji Vaskršnje noći moj duh je slobodan da ti priđe i otkloni nelagode neslaganja naših ne sprečava nas ništa na mojoj kosi pregršt je raznobojnih cvetova moja stopala su krhka moje telo samo je duh ležati pored tebe osetiti boje tvojih…
Категорија: POEZIJA
Reci im, reci da me ne bude (Zorica Živanović)
Ruke Buja apatija pred sunovratom. Sujeta silnija od razuma. Strah nam dahće svu jezu zla za vratom. Leče mi bol, leče ruke što me od nemoći bole. Znaju oni da lek je zagrljaj, poljubac onih koji me vole. Lečite mi dušu. Dajte mi vodu sa izvora, tu izvire sunce, budi se zora, tu bilje mirisno…
Budi sa moje lijeve strane (Ana Janković)
Pesme iz zbrike „Tiha svilenost”; Cetinje: Ouroboros, 2021; USPAVANKA B[L]UDNIH Orijent ne umije da se veseli slatkoj anarhiji tijela – zato što je prevazišao tijelo. Aleksandrijski kvartet [Justina] Lezimo gdje smo se zatekli večeras, pod zvijezdama, na kamenu, na snijegu, sva je vasiona svila i tišina. Grlimo se satima i liječimo od samoće. …
Соко (Страхиња Црнић Трандафиловић)
Соколе сиви ти бесна птицо Што у свакој гори полећеш и Што се свакој златокрили надаш Плашиш ли се то за себе сада Ил’ си већ пожелео друга Господару! Дај ми да гракнем и гори писнем: Нисам ја крила своја подвио Од страха мили мој господару Нити сам их подвио за друга Већ…
Гушење смогом и гневом (Иван Петровић)
Пролеће је стигло Време је да ишчупаш мождину из кичме и бациш је у поље да је прогута трава. Посади своје очи у ласте да ти никне поглед у свет. Стави мозак у вазу, нек ти соба мирише на зумбул. Предај лобању пчелама, нек у њој створе кошницу. Проспи своју крв у реке да…
Зачала ка Теби (Наталија Раковић)
Где си? Уморна сам, изађи! Како бих те нашла када те никад нисам видела? Та игра коју водиш је врло незахвална… * Пресекао ме је врисак из таме Бројала сам до десет Полако, пажљиво, пре но што те угледам Ти као да си само чекао знак На самом почетку тако сигуран На свечаном отварању…
Речи које образују ореол (Тања Трашевић)
СТИХОВАНИ ОРЕОЛ Празник је када осетим тебе и твоју близину. Љубав ме преплави и излази из мог погледа тражећи пут ка теби. Као песма ушао си у мој живот и оплеменио га. Речи круже у космосу и образују ореол око твоје главе. Стављам га с нежношћу, иако разум каже друго. Смисао ми диктира љубав и…
Свете мошти крила су Србије (Сузана Трифуновић)
Украо сам са росних поља последњи загрљај сунца, земљо моја. И дан-данас устанем кад причам о теби, о твом терету који лежи закопан дубоко испод маслачка и камилице. О твојим сузама које заливају пролећно цвеће, о твојим рукама избоденим трњем. Човек је проклет. Проклет да преживи, а можда не би требало. Проклет да гледа како…
Uzvišena (Ognjen Stanković)
Toliko je truda proteklo u njenim mislima, nevinim osmesima i bremena u stalnom i vernom zamahu smelog srca. Znala je da voli snenim idejama, toplim pogledima i rumenim osećanjima… Njena je duša poezija, dah njen opijajući, duh savršeni: Prvi i poslednji, ona je moj dragulj izbrušeni, A reč s njenog srca dar sjajni — istovetan tajni. Dok sam bio u visini te sutoni, i bio zasenjen u toj blizini, plutao sam oblacima udobnim ne poznajući zov ljubavni. Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash
Hibakuša (Vladan Krečković)
Avgust je oboleo od fisije uranijuma, u anamnezi je pisalo: „previsoka temperatura, otežano disanje i truljenje tkiva”. Grad fotografisan prejakim blicem. Niko se nije smejao. Udar je zgradama razbio zube, beton ponovo pretvorio u prašnjave staze kojima su nekada odlazili ribari. Povratni talas zbrisao je kimono sa moje majke. Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje….