Tražila sam te noćas Po zaleđenim beogradskim ulicama, Po parkovima prevrćući listove Po mračnim haustorima i Osvetljenim trgovima Po započetim građevinama I srušenim starinama. Tražila sam te po nebu Zvezdama ispisivala tvoje ime Preko noćnih ptica te dozivala Psima lutalicama šaputala da te nađu Kroz maglu i studen lutala. Tražila sam te noćas po svojim snovima Po svojim mislima Prstima po zidu tvoje lice slikala U knjigama i pričama Tražila sam te, ali te nisam našla Nisi se sakrio Nisi pobegao Samo nisi želeo da te nađem Jer te ona već našla i I u svom zagrljaju čuvala.
Noćas miriše na proleće Na hladna jutra i rosnu travu Miriše na samoću i praznu postelju Dok daleke reke neke Nabujale teku Noseći reči tvoje prazne I obećanja davna A suze se moje slivaju u reku I pogađaju ko strele Sva tvoja ćutanja. Uspori malo, meseče žuti, Lagano klizi kroz crno granje Pusti da ova noć ćuti Da moje suze utihnu same. Noćas miriše na proleće Na ljubičice i maslačke Miriše na tvoje laganje I tvoje loše opravdanje.
Natalija Vučićević