*** *** Jovan Veljković (1996, Niš). Poeziju objavljivao u zbornicima „Rukopisi” 43 i 44, „Tajni grad” izdavačke kuće PPM Enklava i književnom blogu „Čovjek-časopis”.
Категорија: POEZIJA
Родни крај у сновима (Јаворка Антовић Чубрило)
Снови Ноћас нешто не могу да спавам, Сан никако не затвара очи, Успомене стално затрпавам, А сећање опет нове точи. Сад сам, ево, у мајчином крилу, Назива ме и срећом и чедом, Чуперке ми плете као свилу И храни ме багремовим медом. Трчим стазом блатњава и боса, А смех дечји одзвања у мени,…
Etiketa kao ožiljak (Ognjen Ranđelović)
I Etiketirani kao sinovi ubica, Dečja lica poslata Da skaču s litica Ubeđeni da će im tokom pada Porasti krila. I gde im je pamet bila? Etiketirali su nas kao sinove ubica Iz licemerja I želje za veće parče blata. I ova generacija odbačena od bratstva. Svi sedimo u neprijatnoj tišini Posle svađe…
У повратку себи (Нада Матовић)
На путу кроз себе или у повратку себи, јер не желим да буде ко дјечја суза, нека знак распознавања буде туфнаста црна блуза; у мимоходу мисли срешћеш ти мене, и срешћу ја тебе – другачије, знаш, срели се не бисмо; оно је оно што највише волим, ванила у грлу, ход по прашуми, све у прошлом…
Симбол бескраја светог (Данило Дошовић)
Зову те гробови Нико не зна где ће те живот однети. На којој ћеш страни света сутра бити. Ал’ парчета земље овог ти се сети, те малене грудве и корене нити. Забораву не дај да се теби слади. Не дај да ти узме једино што имаш. Чувала те земља од жеђи и глади,…
Belina (Andrej Kocić)
Progone me noći kad mislim na nju; tako je daleko – bela, snena. Čekah je satima, danima, eonima, ispod tamnog vilajeta neba. Ono tek proždire sav moj um; tamo nema mene, ni nje. Ipak samo sećanje postoji da mogoh drugačije, da mogoh pre. Samom sebi pružim šansu, iako nesrećan ponosno sav, dam tek nadu ili…
Spoznaćeš ljubav ispod mojih kapaka (Marija Jovičić)
Sve ulice ovoga sveta vape za tvojim koracima, Svaka bi da se tvojim imenom ponosno zove, I sve su skitnice što lutaju njima slične meni – Niko od nas te nema. Poslednji sam odsjaj u tvome oku, Nadahnuće sena u glavama fenjera, Svi su anđeli te večeri strastveno pali, Opsesivno želeli da ti ukradu…
Oda Klovnu (Ognjen Ranđelović)
Nakon što su svetla, šou i šljokice Otišle kao sezonske ptice, Nakon što je najbolje dane Cirkus ostavio iza sebe I zauvek ostavio da stane Taj karneval s one strane Osmeha. Ostale su samo razgolićene šipke I pokoja zastavica. Umesto lavova, mršava lutalica, Jednog klovna i u njegovim očima Besanica. Klovn Šašavko na…
Генерална проба искрености (Биљана Вујовић Бајка)
Неостварена верзија света Отупели смо од лоших представа. Нису ни етичке ни уметничке. Тужне су онако половичне, незавршене, фрустрације неостварених уметника, ратнохушкачке, примитивне, удворничке а… Живот се отаљава, мрзи, као да је туђи. То нам је одлика: нисмо власници својих слика, не доносимо одлуке, дишемо на шкрге. Равнодушни, растопљени у причама предака плаћамо рачуне историјске…
Mislima dotičem zvezde (Vesna Pešić)
NESANICA Mesec mi san sa očiju raskiva. U zenicama kupaju se beskućnice vile. U ušima caruje tiha muzika od meke, tople, zlaćane svile. Zvezde bi na put da me povedu pod okriljem crnog, baršunastog plašta, do svih granica da me dovedu, dokle dopire moja mašta. I svu noć letim čudnim svemirom, dok…