Категорија: POEZIJA

Nakon što su svetla, šou i šljokice Otišle kao sezonske ptice, Nakon što je najbolje dane Cirkus ostavio iza sebe I zauvek ostavio da stane Taj karneval s one strane Osmeha.   Ostale su samo razgolićene šipke I pokoja zastavica. Umesto lavova, mršava lutalica, Jednog klovna i u njegovim očima Besanica.   Klovn Šašavko na…

Неостварена верзија света Отупели смо од лоших представа. Нису ни етичке ни уметничке. Тужне су онако половичне, незавршене, фрустрације неостварених уметника, ратнохушкачке, примитивне, удворничке а… Живот се отаљава, мрзи, као да је туђи. То нам је одлика: нисмо власници својих слика, не доносимо одлуке, дишемо на шкрге. Равнодушни, растопљени у причама предака плаћамо рачуне историјске…

NESANICA   Mesec mi san sa očiju raskiva. U zenicama kupaju se beskućnice vile. U ušima caruje tiha muzika od meke, tople, zlaćane svile.   Zvezde bi na put da me povedu pod okriljem crnog, baršunastog plašta, do svih granica da me dovedu, dokle dopire moja mašta.   I svu noć letim čudnim svemirom, dok…

Цветно поље   На попришту битке земаљског и вечног  сија се запис са белога мермера,   васцелом српству да остане спомен  на дан када мачем бранила се вера.      Ту, на том пољу крај Лаба и Ситнице,      где бесмртни кнез положио је главу,     колевка ту је виле милоснице што чува старих витезова…

Стазама  пурпура   Јутарњој милини руке пружам искре звезданог сјаја постају тихе око поноћнице   Потајно обузима ме сета утеху тражим у Њој личности којој се траг вековима осликава и кристалише   Помилуј ме, научи, окрепи оснажи и умири Света краљице као некада ондашње девојке   Пошаљи ме стазама твојих корена знању које си волела…

Oprostiće mi jednom i otac, i majka, što glava mi luda samo o njem’ sneva.  Oprostiće mi, jer takva je jelte bajka,  da na kraju uvek o sreći se peva.  Kad objasnim pečal što na duši skrivam,  kad pokažem ranu što je suzom vidam,  pa kad iščupam srce njemu da ga dam,  oprostiće mi, kad me…

Кашмирасте локнице   Њене пегице на носу њен меда с којим спава њен звонки смех две плетенице и шеширић њено добро срце лице од марципана лупкање штиклицама плесни покрети свиленкасте руке недостижни кораци чинили су ме срећним бацали ме у очајање мењали ме коренито служили као припрема за последње збогом извини разбило се нисам намерно…

Он ме зна најбоље   Са небом се стапам што пресеца ноћ Од зоре што оком се још не назире Бетон и у сну зна ритам којим газим Може да ми дарује бару, камен, јабуке… Води и кроз образа утрнулих мракове И жар јутара срца што не зна за страх Зна кад корак клизи, а…

ЊОЈ   А коме ако не теби? Којој јели да будем бор? Пред којом иконом да црн клекнем? Којем створу да будем створ?   За чију част да грешан страдам? И уз сунце младо за кога да зрим? Којем Богу да се пред нечастивим надам? Као река без ушћа и изгубљени песник, за кога мирно да течем, коме да пишем стих?   А коме ако не теби?! Једном кад ме нема, кад ме сломе, кад умрем – па се сетим да још могу да полетим и од грдног лудила још грђем дођем себи, па свет курвиних ћери и синова питам: А коме ако не теби?!   Срећо моја… Васкрсла надо у бесмртном безнађу, жељо прежељена. Коме?   Зар мутна вода у длан да ми спава? И ја жедан тебе с њом да спим? Зар са кујом неком колевку да стварам? Зар пред колевком празном анђеле да бдим?   Реци ми… Док ме још има, и док све што имам узалудно тоне. Док ме рђавог рђавији ломе, реци ми, мило моје, коме?   Коме сјајна звездо свих мрклих неба?! Слободо од неслободних сакривена… Ти, мирна луко, мојим бурама брањена. РАСПРОДАЈА   Распродао бих себе због тебе, дао бих се у бесцење, у јад, пепео и прах. Па кад ми жеља као ласта ка небу крене, мењам сав свој ваздух, за један твој дах.   Дајем боре које још немам… Бирам смрт рану, ако се мора мрет. Одричем се права да ходам и да сневам,…

NAŠA PESMA Prećutaću kakvo osećanje i dan-danas Spomen na tvoje ime u meni budi, Da li su pesme ili pak ljudi Svojim neznanjem spojili nas. Neću reći drugima Da li su nam setne bile kiše I da li smo posle njih ikada više Zajedno čekali zimu. Prećutaću kakva je I da li je ma kakva spona…