BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Шарено као сеоска гробља (Александра Стошић)

Posted on 21/04/202121/04/2021 by BEZ LIMITA
У том се оку скупио свет:
проститутке,
алкохоличари,
наркомани,
барабе,
тетка из Немачке,
један мост,
мајка која чека,
отац који пијан долази кући.
Чудно је то око.
у њему и политике има,
веза преко кума и побратима,
правих другова као степских орлова.
Често ме плаши помисао
да се не уклапам у његов свет.
Ја, јагорчевина која губи свој мирис
због смога градова и преслабих зрака.
Када би дуже било будно,
мене би грејало сунце које извире из његових зеница.
Сунце под којим узри оно панонско зеленило у унутрашњем углу,
које се таласа под ветром снова.
Али, око често спава.
Можда, јер воли да сања:
Дунав,
коње,
маглу у долини,
песму славуја и шарена јаја за Ускрс.
Photo by Mathias P.R. Reding on Unsplash
Измами га ноћ,
па ме оставља без сунца.
Мене, јагорчевину, која губи боју.
А кад се пробуди, сањиво и безобразно,
око у коме се скупио свет, насмеје се другим углом,
оним у коме жубори плаветнило Јадрана,
Бока жедна турске кафе,
Дубровник горди.
У њему се пробуде Костић и Десанка,
па наступи поезија.
То око је страшно као гробље у сутону.
Од поднева постаје Северни пол, Сибир, Москва
док ме посматра видим Кремљ у њему.
Бојим се да ће наступити поплава, ако се отопи,
па доприносим да буде леденије,
молим пролеће да врати зиму, снегове планинске,
да бисмо преживели.
Када преживимо дан,
оно заспи, а ја дуго размишљам о боји коју губим,
а коју оно никада није имало.
Размишљам и о тој боји коју оно нема, јер
то око је шарено.
Шарено као сеоска гробља.
У њему свега има:
проститутки,
алкохоличара,
наркомана,
мајке која чека,
у том шареном гробљу. 
Photo by Julia Kadel on Unsplash

Александра Стошић

Насловна фотографија: Matthew Payne on Unsplash

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • октобар 2023
  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2023 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com