Nemam te u sjaju, jasno na javi Ni u bajci, ni u obrasloj travi. Izgubio sam te u svetlom danu I tiho oronuo u najtvrđem snu. I dok trunem u vrtlogu tame, Sećam sebe na stare dane: Kada je osmeh tvoj bio šareni svet, A dodir usana svilenih za mene svet. Kad smo šetali poljem bujnih doživljaja I dozivali se vrlim životom preobražaja, Tad poznah da će srce uvek voleti da te voli – Lep život je let sećanja koji mi tek predstoji.
Ognjen Stanković Naslovna fotografija: Unsplash
Lepo uobliceni stihovi.