Noćas ako umremPospi moje pesmePo svetu da videDa nikog nemaKo bi me lepše ubioKo bi me svirepije voleoKo bi me manje boleoKo bi mi više falioNo ti Noćas ako umremNa grob ne dolaziNi sveću ne paliKad obasjati ništa nećeNi moje nadeNi tvoje bedeNi moje prolećeNi tvoju jesen Noćas ako umremU san ti neću doćiJer sni…
Категорија: POEZIJA
Temelj od obećanja (Jadranka Deletić)
Ista Dok čekaš svoj red kada će doći, Da oslušneš svaki damar novog dana Ne, ne mogu ti ništa i da imaju moći, Jer ti si jaka i nikad nijesi sama. Miliš da ćutanje nekad ima cijenu, Da to, što se čini, u potaji blista, Neka nek se gubi u tami, u s’jenu, Ti, ipak,…
Srećni trenuci (Vesna Pešić)
JELENAK I JELENA Nastavnica biologije rekla je jasno: „Za prolećni raspust sakupite bube. Ko ne donese – nema petice! Pazite samo da ne bude kasno!“ I evo me u selu kod babe i dede, gazim puteljkom kroz rosnu travu i trudim se da ne stanem na put nijednom vrednom, marljivom mravu. Odjednom…
Dnevnik posrtanja (Jovan Veljković)
*** *** Jovan Veljković (1996, Niš). Poeziju objavljivao u zbornicima „Rukopisi” 43 i 44, „Tajni grad” izdavačke kuće PPM Enklava i književnom blogu „Čovjek-časopis”.
Родни крај у сновима (Јаворка Антовић Чубрило)
Снови Ноћас нешто не могу да спавам, Сан никако не затвара очи, Успомене стално затрпавам, А сећање опет нове точи. Сад сам, ево, у мајчином крилу, Назива ме и срећом и чедом, Чуперке ми плете као свилу И храни ме багремовим медом. Трчим стазом блатњава и боса, А смех дечји одзвања у мени,…
Etiketa kao ožiljak (Ognjen Ranđelović)
I Etiketirani kao sinovi ubica, Dečja lica poslata Da skaču s litica Ubeđeni da će im tokom pada Porasti krila. I gde im je pamet bila? Etiketirali su nas kao sinove ubica Iz licemerja I želje za veće parče blata. I ova generacija odbačena od bratstva. Svi sedimo u neprijatnoj tišini Posle svađe…
У повратку себи (Нада Матовић)
На путу кроз себе или у повратку себи, јер не желим да буде ко дјечја суза, нека знак распознавања буде туфнаста црна блуза; у мимоходу мисли срешћеш ти мене, и срешћу ја тебе – другачије, знаш, срели се не бисмо; оно је оно што највише волим, ванила у грлу, ход по прашуми, све у прошлом…
Симбол бескраја светог (Данило Дошовић)
Зову те гробови Нико не зна где ће те живот однети. На којој ћеш страни света сутра бити. Ал’ парчета земље овог ти се сети, те малене грудве и корене нити. Забораву не дај да се теби слади. Не дај да ти узме једино што имаш. Чувала те земља од жеђи и глади,…
Belina (Andrej Kocić)
Progone me noći kad mislim na nju; tako je daleko – bela, snena. Čekah je satima, danima, eonima, ispod tamnog vilajeta neba. Ono tek proždire sav moj um; tamo nema mene, ni nje. Ipak samo sećanje postoji da mogoh drugačije, da mogoh pre. Samom sebi pružim šansu, iako nesrećan ponosno sav, dam tek nadu ili…
Spoznaćeš ljubav ispod mojih kapaka (Marija Jovičić)
Sve ulice ovoga sveta vape za tvojim koracima, Svaka bi da se tvojim imenom ponosno zove, I sve su skitnice što lutaju njima slične meni – Niko od nas te nema. Poslednji sam odsjaj u tvome oku, Nadahnuće sena u glavama fenjera, Svi su anđeli te večeri strastveno pali, Opsesivno želeli da ti ukradu…