GUGUTKA (pripitomiš jednu pticu, ona dovede drugu, pa treću…) Prošloga leta, jednoga dana i jednog sasvim divnog trenutka, u moju je baštu i moju dušu sletela mala siva gugutka. Prvo me gledala očima crnim, stojeći visoko gore na grani, pažljivo motrila ko je u dvorištu, i ko je šakom pšenice hrani. Onda je počela da me čeka svakoga jutra i da guguče, i da me svojom pesmom doziva kada se pojavim na vratima kuće. Prošlo je tako u našoj igri približno nekih mesec dana, kada odjednom kraj nje videh prelepog sivog gugutana. Onda je počela njihova ljubav uz nežno gukanje i lepet krila, dok se nad njima svakoga dana širila zlatna sunčana svila. Tada najednom među njima spazih i malo gugutanče kako spretno s grane na granu ko neka loptica veselo skače. Tako je prošla jesen i zima, evo i prolećni dani stižu, moje gugutke uz malu pomoć svoje malene ptiće podižu. Ovih je dana opet počela njihova nova ljubavna igra, on guče i nežno perje joj češka i oko nje se vrti ko čigra. Kako trenutno stvari stoje, gugutke se ničeg više ne boje, sve mi se čini da ću, bato, hraniti celo ptičje jato.
ZAŠTO …svim psima koje su mučili oni koji sebe zovu LJUDI… Juče su deca mučila psa, gađala ga kamenjem u školskom potoku. Napravila mu ranu na vrhu njuške i jednu veliku modricu na boku. Juče su deca mučila psa, obesni, divlji gradski dečaci. Vikali, skakali, trudili se ko će preciznije kamen da baci. Juče su deca mučila psa. Hteo je da se sakrije u travu visoku. Nije režao, ni skičao, lajao, gledao ih nemo sa suzom u oku. Juče su deca mučila psa, umorno pseto, staro i tužno. I niko iz škole da izađe i kaže da se ponašaju veoma ružno. Juče su deca mučila psa kao da tako mora da bude. I pitam se, dok sada mislim o tome, da li će sutra mučiti ljude?
LJUBAZNO PISMO JEDNE OBIČNE MAČKE ...ponosno je preko dvorišta nosila mačićima za doručak kesu sa masnom hartijom od bureka kog smo malopre pojeli... Ja sam jedna mačka obična. Nisam kućna, nego dvorišna. Živim u šupi iza vaše kuće (čujete da ponekad neko mjauče). Ja nisam kriva što sam ničija, i što sam majka tri mala mačeta. Izvinite za gnezda ptičija i što vam je poneka kesa načeta. Spremate slavlje. Srećno vam bilo. I neka tako slavite dugo. Osećam, u dvorištu miriše hrana, i ne mogu da mislim ni na šta drugo. Zato vas lepo komšije molim, nemojte sasvim oglodati kosti. Ostavite i neku koricu hleba, moja porodica s tim da se gosti. A ja ću čim veče padne polako da se prikradem, i sve te koščice, korice hleba, za moje mačiće da ukradem. I dugo će noćas dok zvezde sjaje grickati moja gladna dečica, i kao okrugli mesec žuti sijaće njihova srećna lica.
Vesna Pešić „Тragovi na duši“ (2020)
Naslovna: Unshplash