BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Немири смирења (Стефан Лазаревић)

Posted on 24/12/202124/12/2021 by BEZ LIMITA
 Опет бих да песму ставим у ноћ.
Далеку ледину неку,
Над којом се надвило јато звезда скитница.
Прогања ме замиљена глава крхог белутка,
Расута ветровима псећих жеља
у сузно око уплашеног џина закрвавело
под покојним блеском тишине што надолази.
Писао бих о несачуваној белој брези
и шкрипи ковечега тајнама запечаћеним.
О походима шаптача зашивених усана,
Скученом мраморном гробу
у коме понекад одспава живот,
о празном ходу душе,
који очекује,
измишљеницу са посветом
а заборавља да је одомаћени гост
што бесрамно не одлази вековима.
Класично,
Поменуо бих боје узавреле страсти,
ужарелу јабуку измирења
и непријатеље што кисело секу подсмехом.
Опет бих у греху да кружим нестајући.
...
Овог пута отћутаћу вриском,
Како би месечина на коју завијам
пала право на успавана брда радости
и породила јутро промена на
китњастом реверу стварности.
За нови почетак и сунце у песми.
С оне стране стварности
 
До недођије
пловим врховима трепавица
што клањају кад се склопе
масивне капије стварности.
Одабраном сенком светова,
скривен у непостојању
постојим ― жив.
 
Рођен као маслачак у шумама дивљег кестена,
своју истину не бојим укусом слатког кромпира,
већ се попут прскалице,
распршим у неухватљиво јато албатроса
на плавој пучини јутра.
 
Плишано сунце истине,
Прозрачном игром бунила,
Сједињује искидане делове душе
на крилима спознаје стварности.
 
Ширећи руке,
Под прстима не осећам укус љубави.
Измирен до првог искушења,
Покривам мирисе дуге
Горким крицима грчења усана, 
Док љубим слику покисле јесени,
у тек процвало пролеће.
 
Из недођије
се успињем ка светлу.
Отварају се масивна врата стварности.
Поново постојим,
Поново ме нема.

Стефан Лазаревић „Мали бескрај” (2018); Књижевна радионица „Кордун”

Насловна фотографија: Unsplash

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • октобар 2023
  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2023 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com