Prvi deo priče: Nastavak: Naredne dane provela sam u polusnu. Sluge su brinule o meni. Budile me i presvlačile. Kažu da sam buncala o Postelji krvavih pupoljaka, o Gospi Tirnan i zameni. Ja sam znala ko je došao po mene. Oni nisu. Izjedana krivicom, samo sam želela da spavam. Mislila sam da je bilo moguće…
Категорија: PROZA
Писмо на балону
Сећам се те зиме, давних деведесетих када си био војник. Како ми сада смешно изгледа слика свих оних које сам испратила у војничком оделу, а било их је доста. Није било интернета, мејлова, порука преко мобилних телефона, већ су се писала писма. Низала се душа на парче папира. О мојим друговима много новог сазнала сам…
Мартириј (4. глава)
„Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.” (Марко 14: 18) Време је неумитно протицало, носећи нас током коме нисмо успели да се опиремо. Не знам ни да ли је требало опирати се или раније престати са опирањем. Можда… Да сам раније признао себи шта према њој осећам, не би се,…
Даска (Душан Стојменовић)
„Ако дуго гледаш у бездан, и бездан се загледа у тебе. “ (Фридрих Ниче) Поставио сам даску попречно преко дугачког удубљења за које нисам знао одакле долази ни куда се наставља. Нисам знао нити ме је то интересовало. Оно што је требало урадити ја сам урадио, и сад само мало треба да сачекам да обавим и…
Polje rubina (Aleksa Kostadinović)
Poslednja stanica gradskog autobusa bila je usred nedođije. – Da li ste sigurni da želite ovde izaći? – upitao je vozač jedinu putnicu. Osmotrivši beskonačnu preriju kroz prozor, Ana klimnu glavom. – To je to mesto. Vozač slegnu ramenima i otvori zadnja vrata. Sledećeg trenutka, Ana je stajala sama usred polja, okružena oblakom prašine koji…
Postelja krvavih pupoljaka (Ana Ubavić)
Na zamrznutim očima titrao je odsjaj meseca. Kad god bih se zagledala u njih, videla bih svet kako se preslikava, nalik na indigo. Sve je u tim očima živelo. „Zagrli me”, šapnula sam. Obujmio mi je rukama ramena i zagnjurio mi lice u prevoj vrata. Nije mogao da me vidi, ali sam po dodiru njegovih…
Дневник Мери Ендруз и неколико откуцаја њеног срца (Никола Ђорђевић)
Четвртак, 3. август 1854. године. „Морска Девица” секла је површину непрегледног океана остављајући иза себе само реп узбуркане воде и покоје одбачено буре са брода које је остајало да плута не знајући колико је мало у погледу на океан око себе. Чудно је било писати дневник. Да ли је ово био добар и ваљан почетак…
Mартириј (3. глава)
„Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни” (Прва посланица Апостола Петра 2: 7). Био је онај период године када влажна јесења језа покрива прозоре првом маглом, завија у зидовима као дашак севера и слива се…
Писмо малој мени (Јована Денчић)
Молим те, послушај речи које ти први пут директно упућујем. Познајем те у душу. Неискварену, чисту, неспремну за накарадни свет у који си доспела без упозорења. Без упутства ишла си дезоријентисана кроз тај исти свет, очекујући да ти пружи само оно што приличи некоме попут тебе. Ниси бирала да будеш тамо, тада, нити си бирала…
Марина (Миљана Цветковић)
Брзо гасим аларм и устајем из кревета. Једва чекам да изађем из ове куће. Нисам успела да се одржим ни три секунде на ногама, колена ми заклецаше и постаде ми црно пред очима. Данас морам нешто да поједем иначе више нећу моћи ни да ходам. Враћам се на кревет и бројим до десет, а онда…