Четвртак, 3. август 1854. године. „Морска Девица” секла је површину непрегледног океана остављајући иза себе само реп узбуркане воде и покоје одбачено буре са брода које је остајало да плута не знајући колико је мало у погледу на океан око себе. Чудно је било писати дневник. Да ли је ово био добар и ваљан почетак…
Категорија: PROZA
Mартириј (3. глава)
„Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде глава од угла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни” (Прва посланица Апостола Петра 2: 7). Био је онај период године када влажна јесења језа покрива прозоре првом маглом, завија у зидовима као дашак севера и слива се…
Писмо малој мени (Јована Денчић)
Молим те, послушај речи које ти први пут директно упућујем. Познајем те у душу. Неискварену, чисту, неспремну за накарадни свет у који си доспела без упозорења. Без упутства ишла си дезоријентисана кроз тај исти свет, очекујући да ти пружи само оно што приличи некоме попут тебе. Ниси бирала да будеш тамо, тада, нити си бирала…
Марина (Миљана Цветковић)
Брзо гасим аларм и устајем из кревета. Једва чекам да изађем из ове куће. Нисам успела да се одржим ни три секунде на ногама, колена ми заклецаше и постаде ми црно пред очима. Данас морам нешто да поједем иначе више нећу моћи ни да ходам. Враћам се на кревет и бројим до десет, а онда…
Anđeli sa fresaka (Milica Milenković)
Zimski dvorac, Sankt Peterburg, Rusija, pre Velikog rata. „Kapetan Prve klase, doktor Andrej Kuznecov”, objavio je bliski prijatelj svečano pred kraljem Nikolajem, na šta se kralj očinski obradovao, „magistriraće uskoro farmaciju”, nastavlja sa pohvalama prijatelj, na šta se kralj još više uzbuđuje, pomislivši na malog Alekseja koji boluje od hemofilije. Međutim, to je porodična tajna, i on ne zna kako da započne…
Balerina (Radmila Vojinović)
Učiteljice vole štrebere. Sedela sam u prvoj klupi, stalno sam držala dva prsta u vazduhu, nadahnuto recitovala, bila predsednik razredne zajednice i išla po dnevnik i kredu u zbornicu. „Jovićeva”, rekla mi je učiteljica, „ostani posle škole i poradi malo gramatiku sa Simićevom.” Darja Simić sedela je u poslednjoj klupi. Učiteljica je pogurala decu iz…
Grob odiše slavom i uspomenama (Marija Trifunović)
Vratimo se. U prošlost. Tamo gde more zapljuskuje svoju obalu. Tamo gde talasi miluju stene. Tamo gde ljudi i dalje žive znajući o nama, Srbima, više nego i mi sami. Tamo daleko… Čudan smo vam mi narod. Navikli smo na borbu za život. Navikli smo na rat. Spremni da u nekoliko ofucanih torbi, sa pokrpljenim…
Човек (Jован Ђорђевић)
Било је необично топло те новембарске ноћи када сам одлучио да посетим смрт. Ни мање ни више, чекала је испод моста једну девојку да скочи и да се утопи. То је тако безазлено. Сматраш да ћеш побећи од нечега, а заправо си све време ту, на земљи, као и све оно што је постојало и…
Магдалена (Ивана Стојановић)
У тамној води реке огледала су се зелена дрвећа која су се више нагињала ка њој. Због њиховог зеленила и вода је добијала зелену боју помешану са наранџастом бојом сунца, које се тек успињало на плаво небо. У даљини се налазио стари млин који је одавно престао да ради. Сада је своје рушевине огледао у дубоком кориту реке…
DEČAK S OSMEHOM (Radmila Vojinović)
Sedeo je u trećem redu do prozora – Zoran, lepi dečak; vaspitan, ljubazan. Muževan na neki nežan način, džentlmenski; pravi mačo. Prvi je proneo „frulice” u školu, „prens de gal dezen”. I stajale su mu prinčevski. Nosio je džempere pastelnih boja. Drugi dečaci imali su sivu trikotažu iz „Kadinjače” u Požeškoj ulici. Na času je…