Cveće je na stolu ‒ zumbuli i lale ‒ znaci proleća i novog početka, barem za Sofiju. Zavese boje mahovine raširene su tako da propuštaju mnogo dnevne svetlosti. Sunce pada na žute zidove, koji pri tome izgledaju kao da isijavaju neku svoju svetlost. Novi nameštaj odiše svežinom; prostor je spreman da primi prijateljska lica. U…
Категорија: PROZA
Прича o Дорис (Христина Здравковић)
Било је тешко гледати људе како се смеју, две седе главе и наборане руке како преплићу прсте и ходају старим корацима, а на челу им се урезале боре. Али су очи остале тамо где су главе биле у мислима. У младости, тамо где су се некада среле… Деца су вриштала док су се клизала низ…
Pred sumrak (Ladislav Babić)
Oko dvije godine nakon što ga je majka napustila – radije je zamišljao da se nepovratno preselila u njega zauvijek se sjedinivši s njim – odlučio je kako je vrijeme prodati stan i potražiti neki manji, u smislu održavanja i režijskih troškova primjereniji njegovim godinama i socijalnom statusu. Bijaše to trosobni stan u trošnoj jednokatnici…
Anđeo u bašti đavola (Anđelija Arbutina)
Imala je oči moje majke. Oči koje su isijavale dobrotom i bile drske u isto vreme. Topao, mio pogled nevinog deteta. Znaš onaj pogled koji može da učini da se osećaš sigurno? Onaj pogled koji te primorava da mu se prikloniš i vratiš. Nesvesno. Silovito. Pitomo. Nekad se sigurnost plaća životom, ona je to činila…
Glas(Aleksa Kostadinović)
Noć prva Maja je sedela u krevetu svoje nove sobe, navaljana na zid pored prozora, držeći u rukama svoj omiljeni roman. Uzaludno je pokušavala da pročita tekst koji je zamagljen i nejasan izmicao njenim umornim očima. Kada je posle vidnog napora uspela konačno da razazna slova, pažnju joj je odvukla iznenadna buka koja je dopirala…
Tišine (Suzana Trifunović)
Hiljadu „Dobar dan” i još toliko „Doviđenja”. Čije ste vi „Dobar dan” danas? Ili je neko vaše? Posmatram sa terase naš maleni grad. Nigde snega, nigde praznične euforije. Znate, to nisu ulice, već sokačići kojima prolaze naše komšije. Na radiju pesma: „Probudi me sunce kroz prozore prljave…” Trebalo bi da se radujemo ovom jutru kao…
Жртва (Александра Јовичић)
Када су ми јавили да је умрла, нисам могла да заплачем. Није јој био први пут. Неколико је пута већ умирала. Четрдесет прве, када су јој стрељали оца, јер се нашао на погрешној страни, четрдесет треће, када су јој убили обе сестре и брата, јер су носили црвену петокраку на капи и најзад, четрдесет четврте,…
Svijet po Bilu ( Ladislav Babić)
S imenom sovjetskog astrofizičara Nikolaja Andrejeviča Kozirjeva prvi put se Bil susreo kao dječak od osam godina, kada je planetu obletjela vijest da je otkrio vulkansku aktivnost na, kako se do tada smatralo, geološki mrtvom zemljinom pratitelju; dapače snimio je i spektrogram izbacivanja lave temperature oko 2000C. Mada je studirao fiziku, a interesirale su ga…
Golubovi (Ladislav Babić)
Prije no sam se, nakon majčine smrti, preselio u prikladniji jednosobni, živio sam s njom i očuhom u trosobnom stanu s ogromnim balkonom. Kuća je bila stara, osim od naše korištena od još jedne obitelji, dok su se u prizemlju izmjenjivali dućani za robu različitih vrsta. To je bio moj rodni dom, u kojega sam…
Свитање (Страхиња Костадиновић)
Посматрао је први пут рађање Сунца, моменат када нисмо сигурни да ли ће светло сасвим одгурнути таму и створити дан. Обраћајући пажњу више на промене у плаветнилу око ровитог Сунца него на његове младе нијансе, питао се зашто је до сада увек јутром сматрао онај тренутак кадa отвори очи. Ово је сигурно оно врло рано из…