Током хладног јесењег јутра 1935. године пред Богословским факултетом у Београду, једна жена ишла је са дипломом у руци. То је била Вера Илић, прва жена у Југославији која је завршила теолошке студије – у свету где је тај пут био само за мушкарце. Када је пре пет година први пут ушла у амфитеатар, дочекало…
Категорија: PROZA
Frida i ja (Jasmina Halilović)
Pravda. Koliko ta riječ ima samoglasnika koliko suglasnika? Samo dva samoglasnika a četiri suglasnika. Vokale doživljavam kao istinu. U svakoj pravdi je vrlo malo istine. Moja omiljena igrica pomoću koje se opuštam. U periodu od 13h do 14h – to je jedini dio dana kada sam slobodna. Izabrala sam danas da sjedim na klupi u…
Grupa (Vuk Đorđević)
Rano ujutru je stigla pošta pred vrata porodice Gelaski. Sergej Gelaski, glava porodice, izašao je pred vrata. Kočijaši su mu doneli poštu. Predali su mu je i nastavili dalje, dok se on vratio unutra. Nije očekivao pismo ni odkoga. Ono je bilo pečatirano. Otvorio ga je i započeo sa čitanjem. Pismo je poslato iz suda….
УСТАНИЧКА 43 (Сергеј Јовић)
Кишни дан се отегао и чинило се да казаљка никада неће пребацити дванаест. По мокром друму клизило је једно возило. У њему се налазила породица. За воланом је био тата који је добио отказ и због посла морао да се пресели у други град. Морао је да издржава своју жену и десетогодишњу ћерку. Лутали су…
Твоја слика звучи познато 3 – Никола Ђорђевић
Инспирисан лепотом Јажиначког језера и нетакнутом природом која га краси, као да жели да га скрије од радозналих погледа, јер само она зна његову тајну, Никола Ђорђевић је, водећи се давним митом, понудио разрешење загонетке. У дубине кристално чисте воде сместио је госпу која је његов чувар и заштитник, а чији ће вековни мир пореметити…
Dodir svile (Radmila Vojinović)
Bacila je jastuke na pod. Čajnik se pušio šireći topao i poznat miris. Uskoro sam, udobno zavaljena na jastuke, pila elma čaj. – Elma, elma – izgovaram tu divnu reč. Svaki gutljaj čaja otvarao je kutiju sa slikama nekog voćnjaka u Turskoj gde su se na suncu igrale jabuke – elme, kao devojčice u crvenim…
Прича из Великог рата (Саша Миљковић)
Каже да су на планини ровове правили, спремни да силу одбију… Укопавао се тако, Милутин, иза некаквог буковог стабла. Mаскирао гранама, а камењем и земљом ојачавао заклон себи. Све педантно, по војничким прописима. Пешчан, камени терен, изискује пуно снаге, напорног рада око утврђивања, укопавања војника. И пошто овај беше све сасвим привео крају, у моменту…
Zar me se ne sećaš, Teodore?
Preda mnom su se kao u magnovenju smenjivali tama i svetlost, a sa njima i amorfne slike ljudi odevenih u crno, sa bledim licima kroz koja kao da nije tekla krv. Ni pre nisam video te ljude, a ostavili su tako jak utisak na mene da su me noćima kasnije progonili kroz košmare. Viđao sam…
Majka (Aleksa Kostadinović)
– O čemu razmišljate, Miloše? – tražio je moj lutajući pogled po prostoriji. – Da li je smrt isto što i kraj života, doktore? – postavio sam posve logično pitanje. Uzdahnuo je umorno. – Ponovo pričamo o Vašoj majci? Klimnuo sam glavom. – Ako se to biće uopšte i može nazvati mojom majkom – dodao…
Vladankina šara (Radmila Vojinović)
Huči vetar u visinama. Preleću vrane preko crnog neba. Mermerni stubovi uzdižu se visoko. Dan je turoban i mračan.Vlažno sivilo uvuklo se u odelo, kožu, misli. Kao da nije svanulo. Vetar nosi mokro lišće. Novembarske zadušnice. Oblaci su poklopili spomenike. Prolaze ljudske sene. Izmešali se živi i mrtvi. Mirisalo je na tamjan, poneko se molio….