Život je ogledalo koje ne plaši onim što vidimo, već onim što više ne prepoznajemo. Moja kružna staza počela je pod sarajevskim nebom što je ranim jutrom mirisalo na ugalj, a ponekad i na gustu maglu. Sada stojim u vremenu kada su nas jutarnja zvona budila i pozivala na radna mjesta. Tada nismo brojali godine….
Категорија: PROZA
Леси се не враћа кући (Јелена Јоцић)
Посвећено најбољем пријатељу из детињства… Дубока и густа шума у тамнозеленим тоновима, где се светлост једва пробијала кроз крошње столетног дрвећа, подсећала је на сцену из филма чијег се имена не сећам. У подножју једног огрубелог стабла, на тлу обраслом маховином, лежао је пас. Његова чупава глава почивала је на крилу девојчице из чијих су…
Progorjela košulja (Enver Hrustić)
Tu noć me je sustigla nevolja i morao sam da se snađem kako znam i umijem. Sam u stranom gradu dočekao sam noć napolju. Nemajući para, odlučim da prespavam na autobuskoj stanici. Sjedio sam tako i razmišljao o svojim mukama kad se iznenada pojavi jedna prilika i ne oklijevajući, sjede pored mene. Djevojka je bila…
Суза девојачка (Душица Милановић Марика)
Те вечери кад је у планини изгорела брвнара чича-Томина и у њој коже лисичје, осушене и на гомилу наслагане, цео улов овогодишњи а богатији него икада пре, исте те вечери, Давид је испред саме куће своје на сугребе нагазио. Давид је био један од синова чича-Томиних, а колико их је тачно било, рекло би се…
Сећање на татина сећања (Невенка Баланесковић)
Мој тата је умро 2007. године, 25. јануара, а сахрањен је на Светога Саву. Боловао је годину дана, а када је умро, на његовом лицу је био спокој. Први пут у животу сам видела спокојно лице, што ми је у жалости било утешно. Осамдесет седам година пре тога, давне 1920. године, рођен је у селу…
Priče koje nema ko da spasi (Enver Hrustić)
Na trenutak sam se izgubio. Kolona sa kojom sam do tad išaorasula se između blatnjavih nedefinisanih redovai kaotične buke. Zbunjeno koračam, pazeći da ne nagazim na nešto ili nekog. Dan je tmuran, oko sebe čujem buku, dim u naletima prolazi pored mene kao napuštene duše koje bježe od nečega još strašnijeg, te poput ruku klize…
Коњ и бува (Душан Стојменовић)
Из збирке прича: Долази нам враг у посету (Београд: Либрум, 2025) Реп му није био довољно дугачак. Покушавао је он више пута њиме да дохвати буву која му је већ данима задавала муке, али није успевао. Неколико пута се ваљао у штали, чешајући леђа о земљу, пропињао се о задње ноге и покушавао да је…
Сликарка (Александар Ђурић)
Када је једном приликом посетио Виминацијум, Феликс Каниц је забележио да су на све стране биле разбацане огромне количине земље и другог грађевинског материјала. Сликарка је живела у улици некадашњег Виминацијума, са мужем и двојицом синова. Свака улица има своје мртве, само их више нико не поздравља. Када ју је муж оставио због љубавнице, одлучила…
Pas koji nije čitao istoriju (Enver Hrustić)
Proljeće je i ja se rano ujutro spuštam niz Trg Austrije, zatim preko parka, pa na Latinski most. Tu me dočeka masa turista koji mi izgledaju kao da će uslikati svaku božju kap koja protiče Miljackom. Sve se osvrću lijevo, pa desno dok podižu mobitele, kao i sam vjetar da pokušavaju u objektiv da smjeste….
Сусрет (Марко Радаковић)
Јуче излазим из цркве и видим себе како седим у башти кафића, пијан. Прво сам мислио да је то неко ко веома личи на мене, да ми се учинило. Одем на пијацу, покупујем младог лука, ротквицâ, жена воли ротквице, купим и хлеб у пекари, и вратим се, чисто да се уверим како сам погрешио. Ма…