– Mi smo međunarodni tim naučnika na čelu sa doktorkom Beti. Ovo je klinika u Masačusetsu. Dve hiljade trideset prva godina je i klica hibridnog kukuruza iz Vašingtona napravila je pandemiju svetskih razmera. U viziti, Lung Džo, pacijent, govori doktorki Elvis Čoper istinitu ispovest: – Samo sam pojeo kuvani kukuruz od prodavca na aveniji. Iako…
Категорија: PROZA
Уточиште (Јелена Јоцић)
Одувек сам прошлост замишљала као стару даму коју одаје одећа, она која подсећа на прохујале епохе, можда двадесете године прошлог века, кад се играо чарлстон и пио шампањац у неограниченим количинама, на дугим забавама које се протежу унедоглед. Око врата јој ниска бисера и упарене наушнице, можда породично наслеђе, и рукавице ‒ у мојој машти…
Zaboravljeni umetnik (Aleksa Kostadinović)
Stajao je sam na pozornici i pogledom prelazio preko praznih stolica sakrivenih od svetlosti reflektora, stežući očne mišiće kako bi bolje video. Sem prosedog starca u zadnjem redu, u pozorištu nije bilo nikog. Dobro ga je poznavao, ali je davno digao ruke od njega. „Svi su me napustili”, pomislio je. Taj čovek, jedini verni obožavatelj…
Majka je ključ naše tajne (Anđelija Arbutina)
Moć straha je neizmerna. Kontroliše umove, postupke, živote, pa i budućnost. Kontrolisao je i njihovu. Vetar je silovitno duvao, povijajući odavno izlomljene, gole grane trulog drveća. Nebo je bilo ispunjeno cementnim oblacima, ali se znalo da kiše neće biti. Nijedna kap nije pala mesecima. Ona je sporo koračala ispucalom zemljom, ostavljajući mizerne, skoro neprimetne tragove…
Zaostali ukus u ustima (Anđelija Arbutina)
Svom težinom naslonila se na vrata koja su se cvileći otvorila. Gazila je vazdušastu mahovinu, ostavljajući kaljave stope za sobom. Vazduh je bio težak, zidovi su odavali prazninu, a muk je bio svuda, u svakoj pukotini. Toplim dlanovima klizila je po hrapavom zidu sve dok sveže nalakirani nokti nisu pritisnuli prekidač i trepavice se ispunile…
Ружо моја (Јована Радовановић)
Шетам улицом. Дечји смех одзвања. Скачу, трче, јуре се. Родитељи гледају већ своја посла. Скупили се у нечијем дворишту, у летњиковцу. Чини ми се да су гледали неки видео на телефону. Прилази дете, каже: – Тата, тата, хајде да се играш са нама. Буди наш ледени деда. – Касније сине, видиш да гледам нешто. Имаш…
Бицикл професора Пуше (Ивана Стојановић)
Двадесети је април, лето Господње 2020, други дан Ускрса. Помало облачно и прохладно, киша само што не почне да пада, а сиви облаци прекривају небо. На снази је забрана кретања, полицијски час због епидемије коронавируса. Мало Власотинце је тихо, град је пуст, а кеј на Власини тако усамљен, миран и сабласно празан. Једино ту тишину…
Mač i Ljiljan (Nikola Đorđević)
Mučno podnoseći zrake podnevnog sunca, Vojvoda Plamen dokono je razgledao okolinu puta kojim je jahao. Njegov dorat je kaskao, radujući se otvorenom putu i slobodi. Vojvoda je prebacivao težinu s jedne na drugu nogu dok je pogledom obuhvatao plodna polja svojih poseda. Pod punom ratnom opremom i mačem za pojasom otpozdravljao je zajapurenim seljacima pored…
Zid (Jovana Kovačević)
Cveće je na stolu ‒ zumbuli i lale ‒ znaci proleća i novog početka, barem za Sofiju. Zavese boje mahovine raširene su tako da propuštaju mnogo dnevne svetlosti. Sunce pada na žute zidove, koji pri tome izgledaju kao da isijavaju neku svoju svetlost. Novi nameštaj odiše svežinom; prostor je spreman da primi prijateljska lica. U…
Прича o Дорис (Христина Здравковић)
Било је тешко гледати људе како се смеју, две седе главе и наборане руке како преплићу прсте и ходају старим корацима, а на челу им се урезале боре. Али су очи остале тамо где су главе биле у мислима. У младости, тамо где су се некада среле… Деца су вриштала док су се клизала низ…