Nakon što su svetla, šou i šljokice Otišle kao sezonske ptice, Nakon što je najbolje dane Cirkus ostavio iza sebe I zauvek ostavio da stane Taj karneval s one strane Osmeha. Ostale su samo razgolićene šipke I pokoja zastavica. Umesto lavova, mršava lutalica, Jednog klovna i u njegovim očima Besanica. Klovn Šašavko na kraju večnog Božjeg vica Šminkom zataškuje nostalgiju i bol, Da mu čak ni alkohol Ne pomaže da zaboravi Da su na njegove tačke već potrošeni Poslednji dinari. Da su kamenjem penzionisane stare Kolege i drugovi. Kakav li je osećaj Da si poslednji nosilac plamena U ime tog šatora? Kakav je osećaj da si fosil U sećanju nečije davno prošle radosti? Ne znam da li je tužno ili smešno To što su ti bore okviri Za našminkan osmeh, Koji godinama ne moraš da crtaš. Ali to more što viri Ispod tvojih očiju Nije zbog smešne fore Već zbog naglog zaključka, Da ćeš ostati igračka Zagubljena pod krevetom Nečijih tuđih detinjstava. Shvataš, tvoje sve ih ništa nije dotaklo. Kakav li je osećaj biti Klovn Šašavko?
Biografija:
Ognjen Ranđelović rođen je u Nišu 16. 10. 2004. Završio je osnovnu školu „Ivo Andrić”, a trenutno pohađa Gimnaziju „9. maj”. Poezijom se bavi od svoje devete godine i smatra da mu je to najbolji vid terapije.
Naslovna fotografija: Unsplash