У глувој соби Црних у мозгу игра се партија шаха финалиста остаје да живи остали траже пут до усана и изаћи ће ускоро Читаво крдо мрачних одора полако силази низ степенице У соби три затвореника један свучен спава зимским сном ретко се и буди али уме да буде досадан Двојац преговара логично је да један…
Категорија: POEZIJA
Месец кад запљусне твоју сен (Дуња Соколовић)
Прсти плове облаком снивајући о левом углу твоје усне Табани горе сунцем љубећи горко твоје тле Груди нестају пољем јурећи твоју ширину Теме се зелени као ливада цветајући под твојим пољупцем Природа шуми као земља што снива, Месец кад запљусне твоју сен. Дуња Соколовић студент је четврте године студија србистике на Филозофском факултету…
Фрагменти спаса (Никола Јовић)
Славјаносербија Исакович нисам, али лутам степом Јер сам роб слободе и од смисла слуга. Бескрајно широком и бескрајно лепом Тражим своју звезду усред плавог круга. Привлаче ме немир, даљина и чежња, Неизвесност судбе, трептај новог дана, Где се љуби, пева, гине, ту је тежња Моме срцу. Само та неопевана Бојишта и поља, свесна жртва, херој…
Šapat reke na ušću Zaborava (Bojana Jokić)
Noćas ako umremPospi moje pesmePo svetu da videDa nikog nemaKo bi me lepše ubioKo bi me svirepije voleoKo bi me manje boleoKo bi mi više falioNo ti Noćas ako umremNa grob ne dolaziNi sveću ne paliKad obasjati ništa nećeNi moje nadeNi tvoje bedeNi moje prolećeNi tvoju jesen Noćas ako umremU san ti neću doćiJer sni…
Temelj od obećanja (Jadranka Deletić)
Ista Dok čekaš svoj red kada će doći, Da oslušneš svaki damar novog dana Ne, ne mogu ti ništa i da imaju moći, Jer ti si jaka i nikad nijesi sama. Miliš da ćutanje nekad ima cijenu, Da to, što se čini, u potaji blista, Neka nek se gubi u tami, u s’jenu, Ti, ipak,…
Srećni trenuci (Vesna Pešić)
JELENAK I JELENA Nastavnica biologije rekla je jasno: „Za prolećni raspust sakupite bube. Ko ne donese – nema petice! Pazite samo da ne bude kasno!“ I evo me u selu kod babe i dede, gazim puteljkom kroz rosnu travu i trudim se da ne stanem na put nijednom vrednom, marljivom mravu. Odjednom…
Dnevnik posrtanja (Jovan Veljković)
*** *** Jovan Veljković (1996, Niš). Poeziju objavljivao u zbornicima „Rukopisi” 43 i 44, „Tajni grad” izdavačke kuće PPM Enklava i književnom blogu „Čovjek-časopis”.
Родни крај у сновима (Јаворка Антовић Чубрило)
Снови Ноћас нешто не могу да спавам, Сан никако не затвара очи, Успомене стално затрпавам, А сећање опет нове точи. Сад сам, ево, у мајчином крилу, Назива ме и срећом и чедом, Чуперке ми плете као свилу И храни ме багремовим медом. Трчим стазом блатњава и боса, А смех дечји одзвања у мени,…
Etiketa kao ožiljak (Ognjen Ranđelović)
I Etiketirani kao sinovi ubica, Dečja lica poslata Da skaču s litica Ubeđeni da će im tokom pada Porasti krila. I gde im je pamet bila? Etiketirali su nas kao sinove ubica Iz licemerja I želje za veće parče blata. I ova generacija odbačena od bratstva. Svi sedimo u neprijatnoj tišini Posle svađe…
У повратку себи (Нада Матовић)
На путу кроз себе или у повратку себи, јер не желим да буде ко дјечја суза, нека знак распознавања буде туфнаста црна блуза; у мимоходу мисли срешћеш ти мене, и срешћу ја тебе – другачије, знаш, срели се не бисмо; оно је оно што највише волим, ванила у грлу, ход по прашуми, све у прошлом…