Sve ulice ovoga sveta vape za tvojim koracima, Svaka bi da se tvojim imenom ponosno zove, I sve su skitnice što lutaju njima slične meni – Niko od nas te nema. Poslednji sam odsjaj u tvome oku, Nadahnuće sena u glavama fenjera, Svi su anđeli te večeri strastveno pali, Opsesivno želeli da ti ukradu lik. Pokušavam da vičem sve neme reči, Upozoravam pesnike da ti ne posvete stihove Dok tvoje ruke i pogled osećam u mislima, Što urezuju manifest nekog novog nadahnuća, Mizantrop sam što spoznao je čovekoljublje. Rođen si u morskoj peni jednog praskozorja. Bogovi su se smrtni svojih moći odrekli, Prolaznost je na trenutak odlučila da zastane, Noć sa vrha zvezdanih kupola pomno posmatra Tvoj lik što poslednjim snom učinih besmrtnim – Spoznaćeš ljubav ispod mojih kapaka.
Marija Jovičić
Naslovna: Unspash