NESANICA Mesec mi san sa očiju raskiva. U zenicama kupaju se beskućnice vile. U ušima caruje tiha muzika od meke, tople, zlaćane svile. Zvezde bi na put da me povedu pod okriljem crnog, baršunastog plašta, do svih granica da me dovedu, dokle dopire moja mašta. I svu noć letim čudnim svemirom, dok mesec vidik ne napusti, oči se rastanu s nemirom, i paperje sna lagano se spusti.
IMAM SLOBODU Imam slobodu da mislim šta hoću. Mislima svojim da dotaknem zvezde. Sa suncem danju, mesecom noću, i oblacima što lagano jezde. Imam slobodu da volim ljude svih vera, rasa i boje kože. Drugi nek´ slobodno mrze kog´ hoće, mržnja mi njihova ništa ne može. Imam slobodu svoj grad da volim, i zemlju svoju, reke, doline, strme klisure s kamenjem golim, i blještavo bele snežne planine. Imam slobodu da pišem pesme. Sve što me dotakne stavim u stih. Niko mi to uzeti ne sme! Slobodna, svoja, drukčija od svih!
Pesme su preuzete iz zbirke „Тragovi na duši“ (2020)
Vesna Pešić
Fotografije: Unshplash