Кашмирасте локнице Њене пегице на носу њен меда с којим спава њен звонки смех две плетенице и шеширић њено добро срце лице од марципана лупкање штиклицама плесни покрети свиленкасте руке недостижни кораци чинили су ме срећним бацали ме у очајање мењали ме коренито служили као припрема за последње збогом извини разбило се нисам намерно волим те и даље не плачи решиће се. Њене кашмирасте локнице од расплетених плетеница висе у мојој подсвести као пси чувари који више не чувају ништа. Моје мило сада спава на јастуку грубијана који не зна број пегица на њеној кожи.
О дрвету лимуна и еукалиптуса Чешљај ми косу невештим прстима. Причај ми о Клеопатри, о месечини и о омиљеним речима; о романима од којих ти застаје дах; о џемперима од кашмира насталим у Непалу као да си гледао њихову производњу; о зрелом кукурузу, Кирикуу, колибама од сламе; о звуку крцкања ораха и смеху детета. Док пуцкета ватра, шапућемо о шаторима на врху планине, о дрвету лимуна и еукалиптуса. Да удишемо мирис књига из библиотеке и мирис нових књига; мирис позоришта, украсних свећа, багрема, свеже убраних лала, морских шкољки, јутарње кафе. Сваки дан је могућност да се научи нешто ново. Данас сам старија за једно ново сазнање. Шапни ми нешто лепо.
Лопов од меда меда је у ћошку моје собе Лопов од меда краде ми снове. Укључи ми лампу и стоји изнад главе. Испија кафу за кафом и гледа ме ћутке. Између два гутљаја колута димом... колута очима, јер не пуши од понедељка. Његове руке сада су немирне. Занесе се као виртуоз на виолини, па прстима покушава да уклони непостојећу цигарету. Лопов од меда меда је у ћошку моје собе. Чак и кад дремам, њега видим. Он је филозоф. Зна све о ботаници, роботици, механици, механама у Турској, кафи, Бразилу, Африци и неким деловима Азије. Распознаје ветрове по звуку и одлична је сенка сновима. Лопов који се не шуња позове ме сваке ноћи, најави свој долазак и не пушта ме до јутра. Заљубила сам се у чланак о једној нози путничкој, прозеблој, али оној која се не предомисли на половини пута. Заљубила сам се у идеју о нечијој интелигенцији. Слаба сам на меденог лопова који краде пчеле само да би моје усне намазао медом.
Ивона Савић
Фотографије: Марија Јевремчевић