Зову те гробови Нико не зна где ће те живот однети. На којој ћеш страни света сутра бити. Ал’ парчета земље овог ти се сети, те малене грудве и корене нити. Забораву не дај да се теби слади. Не дај да ти узме једино што имаш. Чувала те земља од жеђи и глади, па заборав немој олако да примаш. И ма где да живиш у том свету белом, мало земље ове са собом понеси. Нека те и тамо везује са селом и нека ти каже ко заправо јеси. Немој да се стидиш опанка и села, немој у туђини да ти живе снови, бити сам у туђем одлука је смела, а овде под дубом зову те гробови.
Боже, чувај Србију Дигни високо она три прста, што сваки Србин поносно диже. Немој се никад стидети крста, са њим на себи Богу си ближе. Да будеш Србин није срамота, то ти је понос – свако ће рећи, и три су боје – боје живота, да српски понос буде још већи. Симбол је крви црвена боја, коју су лили дедови наши, и сад је Србија твоја и моја, поносно зато тробојком маши. Плава је симбол бескраја светог, вечне слободе којој се тежи. Прочитај молитву, чуће те Бог, када ти терет на души лежи. Мајчино млеко које нас храни поносно представља бела боја. Србин ће сваки храбро да брани мајку Србију од неспокоја. Прочитај молитву због свога мира, због душа предака које се вију, звона нек звоне са манастира, велики Боже, чувај Србију.
Биографија:
Данило Дошовић, из Куршумлије, рођен је априла 2001. године. Студент је Електронског факултета у Нишу. У слободно време се бави спортом (фудбал) и уметношћу (црта и пише). Воли да путује, упознаје нове људе и културе. Члан је часописа за децу „Витез”.
