Прсти плове облаком снивајући о левом углу твоје усне Табани горе сунцем љубећи горко твоје тле Груди нестају пољем јурећи твоју ширину Теме се зелени као ливада цветајући под твојим пољупцем Природа шуми као земља што снива, Месец кад запљусне твоју сен.
Дуња Соколовић студент је четврте године студија србистике на Филозофском факултету у Нишу, понекад обавља волонтерски посао лектора и новинара. Ужива у изучавању књижевнотеоријских предмета и књижевности двадесетог века. Радује се професорском позиву, табли и учионици, па нестрпљиво чека да узме креду у руке.
Насловна фотографија: Unsplash
Bravo Dunja🙂