MAJCI Rođenjem si me obasjala svetlošću brigâ i nežnosti, straha i ponosa. I ta me svetlost čini sigurnom od svih zlobnih i lažnih pogleda, i pokazuje put da ne zalutam u stalnom traganju za svojom budućnošću.
MOJA MAJKA …majci za 75. rodjendan… Dom moje majke nekad je bila stara, trošna seoska kuća, sa dva velika drveta ispred, i ogradom od taraba i pruća. S proleća brala je ljubičice i bele rade za venčić u kosi, i gledala kako seoska reka drvlje i kamenje valja i nosi. Leti je zajedno sa drugom decom čuvala belo, čupavo stado, šarenom livadom trčala bosa, i brala zeleno voće kradom. U jesen je živela u rajskom vrtu od jabuka, grožđa, krušaka, dunja, i bežala hitro iz polja kući, kad mutno nebo zapara munja. Zimi je kraj pucketave vatre uz topao čaj od mirisnog bilja, slušala kako fijuče vetar, i granje pod snegom stenje i savija. Onda je došao vihor života i odneo je poput balona, sa meke, seoske prašnjave staze, do vrelog, tvrdog gradskog betona. Ona sad živi u malom stanu, u žardinjeri sadi baštu, a zlatne svice sa žitnih polja traži po crnom nebeskom plaštu. I često noću, kada spava, osmeh joj ne silazi s lica. To ona svoje selo sanja, i ponovo je devojčica.
ANĐEO ČUVAR ...pre 30 godina, 16. marta 1993. moj otac je otišao među anđele... Moj otac nikada neće biti star. Već trideset godina on spava na brdu iznad Niša. Trideset godina ne budi ga sunce, ne čuje vetar i ne uspavljuje kiša. Ponekad ga vidim dok šetam gradom u nekom strancu što prođe kraj mene, zastanem, zažmurim i čvrsto poželim da mogu nekako da vratim vreme. I glas njegov čujem u glasu svog brata, smeh njegov treperi u smehu moga sina, a njegov blagi pogled blista u jednim malim dečjim očima. A kad ga sanjam, grlim ga dugo, i svu noć pričamo priče razne. Onda se novo zabeli jutro, i ruke mi opet ostanu prazne. I uvek se nadam u noćima budnim, kada se tuga u moje misli smesti, da nas on i sada pazi i čuva, i da ćemo se ponovo gore sresti.
BRATU Ako ti nekad oluja dana potopi brod i polomi grane, a oblak prašine zatrpa snove pa više ne nalaziš zvezdu pred sobom, ako ti svetlo ugasi vetar pa nema suzu ko da ti vidi, seti se da nam je, jednoga dana, sa istog mesta život potekao, i da nam se stalno putevi sreću pod putokazom s imenom majke.
Vesna Pešić
Fotografije: Unsplash
Divno. Divna Vesna, divne pesme. I emocije koje raznižu dušu.
Sve su jake, druga ostavlja najveći utisak.
Kad iz srca stihovi dolaze,onda se u druge useli radost i lepota.A tvoji su stihovi upravo takvi.
Mislim da sam neke posvećene majci čula na promociji,a i pročitala u tvojoj zbirci.
Nastavi da svoje emocije pretačeš u stihove jer ti to odlično radiš.
Ljiljana