TAMO GDE POČINJE CELO Nas dvoje se tražiti nećemo ko moreplovci u potragu kad pođu za blagom pastir zbog ovce što ostavi stado lovac za zverkama kad krene tragom ko Sunce putanju svoju što zna jedno drugom u susret krenućemo ti i ja ko posle zime prolećni dan što dođe posle životavečni san neminovno mi ćemo jedno drugom doći ko za sve grehe oproštaj i neće nama biti znak osmeh lak pogled ko nagoveštaj dat il’ dodira tek vršak prepoznaćemo se mi tako što slomljeni oboje jednako uraslim ožiljcima ličimo ko dva delića jednoga u zagrljaju ucelovljeni mi tek bićemo.
SAČMARICE STIH Da mi je da napišem Par redova samо Što na pesmu bi ličilo Kratku i Običnu Al’ odlučujuću Sa malo reči nebiranih Zrelih bremenitih Onako sve kako i jeste Da stavim u pesmu Ko oporuku konačnu tešku Bez trofeja reči uglačanih Ko sačma olova u glavi Hicem za kraj pevajućim Vrtešku reči svih Zaustavi jedan s predumišljajem Pogođeni stih
UTVARA ŽIVA Bez prozora noć pauk tmina proždrljiva praznina ugušenih reči ko opelo odzvanja tišina s pola oka zbilja uobrazilja pokrovu mesto na ležaju od sumnji poleglo telo guje leglo rovari podvučeno rane pravi skrnavi ostatke grize ko oštrica noža hladno se primiče nadoknadu traži oko odra obilazi cereka se kezi dok razum sa sebe odeždu svlači na vrat senke omču već navlači čovek mrtav
IKONA SVETIH ŽULJEVA SLABA SAM NA MUŠKE RUKE AL’ NA OTMENE I FINE JA NE PADAM NA ARISTOKRATSKE STVORENE ZA MANIRE U MENI MILOST RUKE BUDE ŠTO SVOJIM ŽULJEVIMA MOJIM RUKAMA KAO DA SUDE ŠTO UMESTO KOŽE KORU ČVORNOVATOG DRVETA NOSE U BRAZGOTINAMA PUNE CRNILA KAO ZEMLJE PEČAT UTISNUT NA ŠAKAMA ŠTO SE VODOM NE SPIRA OSTAJE ISTETOVIRAN KAD IH UGLEDAM GLAS MI ODJEDNOM OTOPLI A POGLED OTUPI KAO DA IH NISAM VIDELA PRAVIM SE I KAO DA SAM MANJA OD NJIH SMANJIM SE KAO PRED SVETINJOM DA STOJIM PRED TIM RUKAMA ŠTO OSEĆAM DA U MUKAMA I MENE NA ČUDAN NAČIN HRANE OD STIDA ZEMALJSKU UČENOST PRED NJIMA SKLANJAM IZ ZAHVALNOSTI JA SE TIM RUKAMA KAO ŽIVOJ IKONI KLANJAM.
Sonja Kovačević je rođena 1962. Po zanimanju je socijalni radnik, zaposlena. Udata i ponosna je majka trojice sinova. Deo njenog rukopisa objavljivan je na sajtu Zavetine, na Portalu za književnost i kulturu čitanja Sinhro.rs, u časopisu Ljudi govore i uvršten u zbirku Arte stih i Prijedorski književni karavan.
