More je mirno. On svetluca. Srećan je. Bacam svoje preplanule kosti na njega Osećam kako ih hvata Skuplja mi struk oko struka I padamo vodi pozdrav suncu Ponavljanja Vidim svoje telo Kako tone Pozdrav školjki Izlazim svetlucava iz kade Počinjem da govorim pasji jezik Ličim na psa Borhes se smeje Kao da je to što držim u ruci nešto slatko Kupam se sa školjkom prihvati to Borhes čuje more Kaže mi da je postojalo pre mene Izlazim svetlucava iz kade Artur Rembo je imao svega četiri godine kada je umro Trgovac oružjem (pada mi peškir) Borhes mi kaže da ga ne prizivam u istoriju kada mu tamo nije mesto Imam ja svoju istoriju, Horhe, prestani Mašem čoveku na moru Mašem Borhesu Mazim psa Mazim svoje grudi Da li znaš, Horhe, da si otet Kunem ti se Ljudi trguju tobom kao što si ti trgovao njima (evo ti pepeljara) Ti si video moje svetlucavo telo u svetlosti sveta svetinu svetkovinu sveta Ti znaš sve, Horhe Borhes je imao tačku u podrumu Ti si video da je neko drugi slomio mi kosti Ja te neću prodavati za sitne novce Veruj da je u mome moru čovek oslobođen Kao školjka igračka Mislim da si ostao od književnosti kao jedan jedini ostatak igre Kada smo se još uvek, Horhe, mogli igrati Sve je istorija, Horhe Ponavlja se kao taj tvoj tekst Svi su se voleli i umirali Školjku stavljam kraj ogledala Na Borhesa istresam pepeo Na sebe navlačim telo A tebi povodac, Moj Horhe Možeš biti moj pas i ti bi se složio s tim Ili moja četka Jer moramo biti prisni
Aleksandra Stojiljković