BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • KRITIKA
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • RADIONICE KKFILFAK-a
Menu

Postaće veliki i oni što su nekad bili mali (Aleksa Kostadinović)

Posted on 15/04/202008/12/2020 by BEZ LIMITA
Hvalospev smrti
 
Čujem ih svake noći kako jauču od bola.
Njihovi sablasni vrisci dopiru negde iz dubine popucalih, i vlažnih zidova;
More mi dušu, ne daju mi mira,
I uporno pokušavaju da me sa sobom odvuku u najtamniji ponor. 
 
Ali ona; njen se vapaj najglasnije čuje;
Ispunjen najdubljim užasima potonulih duša.
Ona je njihov bog tame, i hrani ih mrakom. 
Njeni me krici najviše plaše. Oni rađaju košmare. 
 
Osećam njeno mračno prisustvo svakog dana. 
Prati u stopu svaki moj nesigurni korak i, 
Koliko god se trudio da joj pobegnem, 
Uvek je blizu, i neumorno diše mi za vratom.
 
Šapuće mi reči koje ne čuju svi;
Reči čudne, nejasne i mračne.
Ne znam odakle dopire njen omamljivi glas,
Da l’ negde iz hodnika, ili iz moje umorne glave.
 
Doziva me sebi, i nudi mi nešto bolje od života. 
Ja joj verujem, ali mi nisu dali da okusim to. 
Znam da nisam jedini koji je čuje, 
I nisam jedini koji traži lepotu u smrti.
Photo by Levi Clancy on Unsplash

Put do pakla
 
Pred kapijom pakla stajaše drhtavih ruku
Svesni da su i najveći heroji pred đavolom pali
Demoni ne prestaše da unutra mame ih i vuku
Pašće u ponor i oni, tako krhki, nejaki i mali. 
 
Stupili su na užarenu zemlju što plivaše u krvi 
I lagano krenuli ka cilju, korak po korak 
Krhka zemlja pod njima poče u žar da se mrvi
I u ustima osetiš jak sumpor, otežao, gorak.
 
Bili su nikad bliži davno obećanoj slavi 
Sve granice znane sad počeće da se ruše
Postaće veliki i oni što su nekad bili mali
I to za mizernu cenu – za cenu korišćene duše.

 
Photo by Adrià Jiménez on Unsplash
Beg
 
Ne možeš nikada pobeći od sebe, 
Bez obzira na to koliko brzo trčiš. 
Uvek ćeš ostati zarobljen unutra, 
U tom prokletom telu s uvelom kožom. 
 
Ne možeš nikada zameniti dušu; 
Nije namenjena zameni ni prodaji. 
A da kojim slučajem i pokušaš, 
Zašto misliš da bi iko odabrao tvoju?
 
Nikada ne možeš biti neko drugi,
Jer si osuđen na večni zatvor sa sobom. 
Na tebi je da li ćeš robovati u toj koži, 
Ili preteći smrt i ranije otići za njom.
Photo by lucas Favre on Unsplash

Aleksa Kostadinović

Lektor: Aleksandra Stojiljković

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • TVOJ GRAD
  • ОДБЕГЛИ ДЕДА МРАЗОВ ПОМОЋНИК
©2021 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com