INTERVJU Miloš Petković: „Bajke treba da budu deo nas i kada odrastemo” Миодраг Мајић: „Некада нас и заблуде у којима живимо кад нису преопасне чувају као коликтивитете” Споменица којом се чува сећање на жртву предака Smrt koja znači život: Branko Miljković od mita do istine Kad tanjir progovori: hrana kao sredstvo umetničkog izraza Повратак у детињство на крилима „Жуте Бубамаре” Од Голготе до уметности: развојни пут Растка Петровића Šmeker-devojka koja stihovima ruši rodne stereotipe Muralom do osvetljavanja svesti Да ли живимо у Алисиној Земљи чуда или Пинокијевој Дембелији? Од прошлости до вечности C(в)ет бубњева Ђорђа Хартла Између кистова Вељка Веселиновића „Да ли сам свуда где су ми трагови?” Стефана Стојковић: Студеница је старија и од „Мона Лизе”, Сикстинске капеле, Таџ Махала Vladan Krečković: „Veza između slobode i poezije je enigmatična“ „Књига са посебним потребама” Studenti poručuju: Javni problemi se tiču svih nas i jedino tako ‒ zajedno, možemo da ih rešimo „У КЊИЖЕВНОСТИ СВАКИ ЈУНАК ЗАСЛУЖИ СВОЈЕ МЕСТО”: разговор са Бранком Стевановићем и Стефаном Митићем Тићмијем, савременим писцима за децу и одрасле Мети Камбери: Проговорио сам о ромској култури, о деци из дома, о систему Љиљана Шарац: Толико много знамо о другима, ред је да исто толико упознамо и своје наслеђе Милица Миленковић: Не постоји колективни заборав, то доказује песма „Љубавни позив непостојећем” Гордане Тодоровић Двоугао: Улога књижевности у развоју деце Из песничког угла: Стваралашво за време изолације Светлост „Тамног вијалета” Divna Vuksanović: Pišem za maštovite i osetljive čitaoce koji čuvaju sećanje na detinjstvo Никола Марковић: Уметност је увек била ту да одагна проблеме, оплемени нас, лиши страха и на неки помало магијски начин отера мрак Зорица Живановић: Дела остају као сведочанство да смо постојали Троугао из уметничког угла ДВОУГАО: БЕЗ ЛИМИТА И КУЛТ – О ЧАСОПИСУ ПРОТЕЈСКЕ ФОРМЕ Драгана Јовановић: У животу постоје чудне аналогије и сусрети Књижевни портрет Иване Јовановић Константин Костјуков: Балетски уметник је видљива партитура Основна јединица рада прозног писца је реченица Стефан Николић: Једна представа никад није иста, увек се другачије игра, увек је осећај публике другачији Библиотекарка у потрази за срећом Никола Ракочевић: Добра уметност мора да комуницира са свима Dovoljno za besmrtnost Андријана Антанасијевић: Осећам се одговорно да подигнем четкицу против онога што су боли моје душе и што није правда Најлуђе сторије из српске историје Black light – роман о глобалном непокоравању Пеђа Трајковић: Окренем се наглавачке, кад год нисам добре воље, свет изгледа наопачке, али боље Сизиф решава правописне грешке Mилица Миленковић: „Стражилово стоји као знак поред пута и путоказ за нова певања и нова стремљења“ Марија Маја Д. Недељковић: Исто је сликати и васкрсавати Уметничко наслеђе Надежде Петровић Detinjstvo sačinjeno od papirnih disko-kugli Martina Šalov: „Različitosti bi nas trebale određivati, trebale bi biti dar, a često su prokletstvoˮ Тајна деспотовог војног утврђења које вековима штити Манасију Aleksandar Petrović Babić: „Svaki Sveti plašt načinjen je od bezbroj stranica dobre poezije“ Prof. dr Ivan Cvetanović: „Ovu nagradu vidim kao priznanje, ne samo meni, već i gradu u kome živim i fakultetu na kome radim“ Књижевни разговор са Миодрагом Мајићем поводом романа „Деца зла“