Глумица шесте фестивалске вечери на Филмским сусретима и добитница Награде „Милорад Мандић Манда” је Слобода Мићаловић. Разговарали смо са њом о улози у филму „Јорговани”, глумачком послу и односу према фестивалу.
Сам назив филма „Јорговани” носи јаку симболику и подсећа на нека прохујала југословенска времена. Шта Вама лично значе „Јорговани”?
У овом филму јорговани су само симбол неког заједништва, у суштини су се редитељ и сценариста поиграли мало са тим. Заправо нема никакве везе са самим филмом, него смо због песме повезали, измеђуосталог. Овде је ипак прича о људским односима, о стрпљењу, о трпљењу, о разумевању, о истрајности, о раду, о свим тим важним стварима за живот; неодустајању припрвом паду.
Шта је за Вас био највећи изазов током рада на филму?
Мени је увек изазов да досегнем нешто што сам ја зацртала, да померим сопствене границе, да урадим нешто ново. Да се не поновим, ето то је мени изазов. Увек ми је задовљство, јер спадам у оне људе који су имали ту сумануту срећу да се баве послом који воле. Тако да не постоји ништа тешко, постоји само тај лепи здрави изазов.
Иван Босиљчић Вам је поново директан партнер на филму. Како је радити са њим?
Предивно, предивно. Ми смо и приватно пријатељи и ужелела сам се, дуго нисмо радили. Ми смо један од, чиними се, у овом тренутку, највољенијих глумачких парова, који публика воли да гледа. Ја сам била присутна и на пројекцији у дијаспори, заиста воле да нас виде, али то, верујте ми, у нашем послу,код наших колега вуче неке предрасуде, тако да је то једнавелика борба.
Ово остварење говори о филмској индустрији, али гледалац има прилику да види другу страну свег тог гламура. Како изгледа живот иза кулиса?
Како кад, али углавном је и то борба. Уметност неможеш ставити на вагу и купити део. То је опипљива ствар, ми смо јако осетљиви људи, радимо са емоцијама, радимо са својим телом и значе нам и похвале и критике. Покушавамо да будемо бољи, али све то зарад тог дара(не да се додворимо публици, никад то нисам радила, нити бих радила), него да оправдам оно што ми је од Бога дато, односносвима нама: да смо даровити људи. То радимо како бисмо вама можда улепшали дан, указали на проблем, направили да саосећате, испричали неку вашу причу…
Које су најважније теме које филм „Јорговани”покушава да пренесе публици?
Ко што сам и на почетку рекла: истрајност, упорност, праве вредности, стуб и да све то може да буде, зависи из ког угла гледате, трагично или комично. Живот је и једно и друго.
Шта имају заједничко Слобода и Катарина?
Да су глумице.
Постоји ли неки део филма који вам је посебно драг и зашто?
Волим сцену са Павлом Чемерникићем.Та сцена ми је једна од лепших у филму, када су моје сцене у питању,а задовољна сам и свим осталим.
Ви сте са југа. Шта Вама лично значи овај фестивал и као глумици и као јужњакињи?
Значи ми. Ја сам овде детињство провела и пуно ме лепих ствари везује за овај фестивал. Али пре свега ми значи да сада, када сам у овим годинама, пробам да очувам оно што су претходне генерације направиле, а најише ми значи сусрет са публиком. Не награде, то је све лепо, али сусрет са публиком, дружење са колегама са којима немамо прилику тако често да проведемо седам дана у континуитету као овде.
Разговарао: Стеван Стевановић
Фото: Кристина Митровић