Питање вечности У неверици гледам врхове јела Што се из далеких планина издижу. Високе, разгранате гране плаше ме. Можда ја у сну сневам – или ипак не? Време је, одавно већ знам, за промене. Даље идем, морам да се препородим. Ићи ћу знаним путем наде пређашње И путем вере старе. Сад страха…
Избор прича из књиге „Moja омиљена тетка”
Књига „Moja омиљена тетка” инспирисана је истинитим причама. Прати одрастање дечака и његове омиљене тетке, која се разликује од осталих јер се креће помоћу инвалидских колица. Дечак кроз текст објашњава зашто му је баш она најдража. Књигу чини 17 прича, ручно исписаних. Ово дело расте из приче у причу и постаје обимније или, како би…
JЕЗИК ЈАСТВА (Марко Станојевић)
JЕЗИК ЈАСТВА Кажем: Добро сам! Човек је само остатак пролазности у непрестаном току есенција што кушају и робе Слобода се оштрије види иза решетака светови наличја путеви су до светлости: Истина је оно за чим патиш. Могу ли потпуно обожити Ја ко пролеће шум поветарца макар на трен који ће погинути и постати слика изложена…
Šta da radiš kad ne znaš šta da radiš ili kako je nastao „Žirko crvene boje”?
Kad je reč o ostvarivanju svojih snova, Odbegla je znala da je fora u tome da ne misliš mnogo i da uradiš prvu stvar koja ti padne na pamet. Pošto joj je doslovno pao žir na glavu, jedne večeri dok se vraćala sa klizanja sa belim medvedima, sela je i napravila ukras „Žirko crvene boje”.
Живот је леп, а лепота је у оку посматрача (Јелена Ранковић)
„Вредност лепоте је у бескрајној разноликости видова у којима нам се јавља. У томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж.” — Иво Андрић Биографија аутора: Јелена Ранковић рођена је 29. маја 2003. године у Шапцу. Живи у Коцељеви, где похађа трећи разред Средње школе. Свестрана млада девојка са широким спектром интересовања, која се…
Чекам те у вртлогу песка и заборава (Александра Вукић)
Чекам те Чекам те. Ту негде на обали. У вртлогу песка и заборава. Чекам те. Ту негде на пучини. Где ветар снажно дува и носи најдаље. Чекам те. Ту негде на стенама. На ивици живота, смрти и разума. Чекам те. Ту негде у ресторану. На углу улице, на ћошку. Километрима удаљена,…
Електрична суза (Ђорђе Ђукић)
Данас, та песма има сасвим другу конотацију. Помрчина ноћи за дневно светло тмине – могло би бити. Медиокритет, док средина средине мрачи инспирацију. Давно већ лебди рој звездане прашине с пустиње самониклих Мишљења: ,,Тако је!”, уз присиљене тишине и пропуст полети. Чак и када тако није, електрична суза кривине рони овацију У плиткоме амбису кикота…
Odbegla Deda Mrazova pomoćnica
Ćao, medenjaci… (Ništa lično, samo tako ja zovem sve ljude dobrog srca!). Ja sam Odbegli Deda Mrazov Pomoćnik! Ljuti borac protiv globalizacije i uniformnosti jelke i ukrasa, nosač radosti, prvak u brzom izgovaranju imena irvasa i uz sve to (mada, ne bih da se hvalim) znam kako da taman potopim keks! Ali, ček da vam…
Studenti poručuju: Javni problemi se tiču svih nas i jedino tako ‒ zajedno, možemo da ih rešimo
Četvoro studenata Filozofskog fakulteta u Nišu pokrenulo je inicijativu Jednak pristup pod sloganom Osnovna potreba, a ne privilegija. Aleksandra Pešić, Sonja Mijalković, Miša Vučković i Stefan Petrović, studenti četvrte godine Komunikologije, osvojili su prvu nagradu u okviru projekta Medijska i informacijska pismenost u funkciji razvoja kritičkog mišljenja i zagovaranja mladih i tako ostvarili pravo na…
Пробуди ме онда кадa те засигурно нема (Ирена Димитријевић)
Мисли Такве су – немирне; Па их затворим у сандук И не дам им да оду Због мене Због тебе Због нас двоје. Пустим их једном Нека трче, Нека лудују Онда када их нико не види, Не чује, Само ја И нико други. Не буди ме Пробуди ме сутра Не, немој Пробуди ме…