СНОВИЂЕЊЕ Маштам о једном далеком пространству разливеном на ободима планинских врхова Маштам о сненим јаворима што их поветарац таласа Маштам о долини коју само сликар може да наслика Маштам о слаткоречивости пастира док тумарам пропланцима Само је маштање дозвољено када деца чудесни свет истражују НА ДАНАШЊИ ДАН Хајде да замислимо да смо тражили овај дан…
Vrijeme je promijenilo boje (Željko Perović)
KAMENI LJUDI Ipak ja htjedoh shvatiti tebe Možda ni sada ja ne znam te pute Kuda bi čovjek trebalo da krene Da vidi da čuje te kamene ljude Tražiti nešto to teško i nije Kad ono što tražiš ne okrene leđa Vidim te tamo u pijesku se igraš U zavjesi dima nekud se šetaš Nemoć…
Trčanje ka izlazu kojeg nema (Adnadin Jašarević)
ZABORAV Zaboravih se u tebi, Zemljo moja, Ponegdje tvrda poput kosti, što je oštre vjetrovi sa sjevernih brijegova i rijeke što i kamen vare, glačaju poput starih majstora u Bohemiji, koji su znali u staklu upisati osmjeh dragane i prvi korak, onaj što će ti kršiti kosti, sve dok ih u prah stvori: od njega…
Овај дан најављује лепоту страдања (Јелена Љубеновић)
Вечити погреб На погребу мог тела биће шарена скупина људи цвеће ће упијати тугу ако и постоји Биће мноштво хортензија – маргарита лала – орхидеја неће бити црнине ни плача Једна душа у месецу се рађа оставља своју косу својим пријатељима Интелект поклања својој земљи песме духу ветрова време не постоји…
Life — learning how to dance in the rain (Sara Medarević)
Vivian Greene Life isn’t about waiting for the storm to pass. It’s about learning how to dance in the rain. Ime mi je Sara Medarević i imam 18 godina. Često lutam u mislima i izražavam se kroz crtanje, pisanje i muziku; jednom rečju, umetnošću. Volim da pomažem drugima, jer ljubaznost ništa ne košta.
А ја? Ја сам ти пружила руке (Андријана Попадић)
Дишеш у мојим очима, коси, длановима, ушима, у мом кораку. Купаш се у мојим трепавицама. Са мном гледаш старе филмове, слушаш предратну музику. Понекад си са мном ишао и на предавања, а често у кафану. Играо си се у мојој чаши. Живиш у мом осмеху и плачу. Будно тераш моје немире док мирно спавам. Водиш ратове…
Tražila sam te po nebu, zvezdama ispisivala tvoje ime (Natalija Vučićević)
Tražila sam te noćas Po zaleđenim beogradskim ulicama, Po parkovima prevrćući listove Po mračnim haustorima i Osvetljenim trgovima Po započetim građevinama I srušenim starinama. Tražila sam te po nebu Zvezdama ispisivala tvoje ime Preko noćnih ptica te dozivala Psima lutalicama šaputala da te nađu Kroz maglu i studen lutala. Tražila sam te noćas po svojim…
Шетња кроз Будимпешту (Анђелија Арбутина)
„Свакоме би требало одредити да путује, с времена на време. Чак и више: да никада не застане дуже него што је неопходно. Човек није дрво, и везаност је његова несрећа, одузима му храброст, умањује сигурност. Вежући се за једно место, човек прихвата све услове, чак и неповољне, и сам себе плаши неизвесношћу која га чека….
Раскршће ветрова (Милица Миленковић)
НОЋ НА ТИМОКУ Пегазова крила потопљена у води. Јато звезда. Рибарева мрежа на дну чамца у луци. Јато риба. Сове траже мудрост у гранама ноћи. Јато птица. РАСКРШЋЕ ВЕТРОВА На станици, на раскршћу ветрова, неки човек чека време, живот, прилику. Са спомен-обележја, са неког имена, гули маховину. Тражи корене, ДНК, постање. Не зна неки човек,…
Срце је најбољи праведник (цртежи Марије Веселиновић)
,,Ако се водиш срцем нећеш погрешити.” (м.Нина Градац) ,,Срце је најбољи праведник, када би оно било исповедник, исповест би била дуга и страшна.” (Иван Цанкар) ,,Пустите децу к мени, таквих је Царство Небеско.” ,,Радујте се велика је плата ваша на небесима.” ,,Ако љубави немам, ништа сам.” ,,Небо моје сиђи доле…” ,,У Христа се крстите; у…