Ostavi se mojih divljina Šta ti meni možeš, Ratniče majčinim mlekom podojen? Šta možeš učiniti ženi Koja zna sve kotline, jaruge i doline, Koja nije slepa, Koja nije slaba kao psići od nekoliko dana, Koja se smireno oseća u prerijama pod širokim nebom? Ratniče, Govoriti tebi isto je što i govoriti vetru; Misliš da su…
Човек само срцем добро види (Анђела Цветковић)
„Човек само срцем добро види. Оно важно је очима невидљиво.“ (Антоан де Сент― Егзипери) Биографија: Анђела Цветковић (22) рођена је Лесковцу. Похађа студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Пише за своју душу. Фотографијом се бави из хобија. Дан у коме направи бар једну добру фотографију сматра успешним.
Dok sam putovala ka tebi (Tijana Miljković)
Plam po rođenju sam nastao, beleg preteće boje na podlaktici leve ruke svodim se, neposebnog oblika baka mi nije ostavila u amanet proširene vene i umeće pečenja kolača ipak, na tihoj vatri, da kolači ne izgore, istopim hranljivu paniku u plućima i ukusnu ljutinu u porama Let žena sam, a želela bih da poletim bolujem, izazivam bol patim, izazivam patnju spremno da odgleda scenu, ka meni se okreće ujedinjeno lice svetine u spavaćici umrljanoj stidom, ruke, devojački mlade, poslušno me zaustavljaju nisam poletela, žena sam, a žena ne leti Izbegavanje duboko me rastužuje mršava građa naših dodira šljapkanje i režanje mračnih osećaja koje tobož zaturamo u ladice uzajamnog samoprekora…
Мy lines are to words what cages are to birds (Aleksandra Božović)
The poems are written in such a way that you instantly develop a natural response to them almost immediately. Although they resonate with simplicity in their form, the imagery within is vivid and cleverly hides carefully chosen impressions that illustrate well-known themes of love, longing, and inspiration. The poems illustrate the moment as if it…
СВИЊА И КРОМПИР (Страхиња Костадиновић)
Подргеван кромпир ни свиње не једу. Он, и не знајући за дух ове сентенце, ништа није подгревао. Врло неекономично, сигурно би се рекло у ово време оскудице. Свакога дана бацао би значајну количину хране, будући да је на његовом столу увек било јела довољно за двоје. Колико год да је мерио намирнице, што по разним…
Чекам те на позорници времена (Јована Ђокић)
Недеља Када су улице од јутра цвећа пуне. Када људи журе, али споро журе, где, кад и како? Недељом је све споро, тада и најбржа музика иде тихо, полако. Недељом све почиње и све се завршава. Крај дана, када се казаљке склопе, попут два тела. Недељом и сунце јаче сија, од кише ствара се олуја,…
Не знам (Јован Ђорђевић)
Не, није се плашио осуде људи. Бојао се своје равнодушности. Судницом је одјекивао туп звук ударца чекића. „Тишина!”, заповедао је судија. „По последњи пут, господине Лавов, зашто сте то учинили?” *** Раније тог месеца, Дмитриј Лавов пробудио се мамуран у свом стану. Из кревета није ни устао, а већ је запалио цигарету. Плави дим ширио се неуредном…
Aна (Миљана Цветковић)
То је то. Ускоро ће све бити готово. Коначно ћу се ослободити ових болних окова и почивати у миру. Пуштам да ми последњи поветарац зањише косу и погледам светла града који ће ми, признајем, ипак недостајати. Одувек сам волео свој стан и ову високу зграду одакле могу све да видим, ни не слутећи да ћу…
BEZ LIMITA BROJ 8 / BEZ LIMITA NUMBER 8
SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N.Đ. FILM I POZORIŠTE OGLEDANJA POZVANI SMO ― BILI SMO STRIP JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE FOTOPIS JEZIČKI VAVILON POEZIJA GALERIJA PROZA Elektronski časopis BEZ LIMITA – Impresum Izdavač: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu Urednici: Msr Jelena Jocić, doktorand na smeru Mediji i društvo Dušan Petrović, student Srbistike Recenzenti: Doc. dr Mirjana Bojanić Ćirković,…
„Књига са посебним потребама”
Књига „Моја омиљена тетка” Марије Лазаревић испричана је из угла дечака Јована, чија је тетка по много чему посебна. Оно што је издваја од других није начин на који се она креће − помоћу инвалидских колица − већ начин на који размишља. Она руши баријере и предрасуде дубоко укорењене у друштву. Јер само тако, разарајући…