Поноћ је. Тишина успаване двоспратнице обавила је сваки њен празан кутак. Једино је становница ове куће била будна. Њој тишина није могла ништа. Штавише, много више јој је сметала бука ван њене куће. Са свих страна су се чули ватромети, петарде, трубачи и људски гласови. Бадње вече је и све породице славе. Све сем њене….
Paun (u prevodu Nevenke Balanesković)
L’ambition tancée François Tristan L’HERMITE Recueil : „La Lyre” Aux rayons du soleil, le paon audacieux, Cet avril animé, ce firmament volage, Étale avec orgueil en son riche plumage Et les fleurs du printemps, et les astres des cieux. Mais comme il fait le vain sous cet arc gracieux Qui nous forme d’Iris une nouvelle…
Одржан „Светосавски антикваријат”
Нишки културни центар организовао је традиционалну размену књига „Светосавски антикваријат”. Манифестација је осмишљена тако да читаоци могу да замене своју прочитану књигу за наслов који би волели да прочитају. Поштоваоци књига су кроз утиске изразили љубав према читању. Једна од читатељки каже: „На размени сам први пут. Желела сам да пронађем нешто драгоцено и ретко….
Zapevaj, Kosovko, nek čuju braća tvoja (Suzana Trifunović)
To odzvanja pesma, pesma noćne straže. Šarom gladni vuci mlado stado traže. Kosovka devojka rasplela je kose, kraj nje trče vuci, mrtvo jagnje nose. Zapevaj, Kosovko, nek čuju braća tvoja, da vuci hrle selima, da drhti zemlja moja. Škripi im sneg pod nogama, škripe im zubi. Gladni su zla. Zapevaj, devojko, nek grmi Kosovom „Ovo…
Уручена Награда „Стеван Сремац” 17. добитнику
Књижевник из Мостара Елведин Незировић примио је Награду „Стеван Сремац” за роман „Ништа лакше од умирања”. Награду му је уручила Душица Давидовић, заменица градоначелнице Ниша. Награда се састоји из плакете и новчаног износа. „Ово је прва награда коју сам добио за роман. Због тога је и посебна”, казао је Елведин Незировић. Он је додао да…
Сви смо ми цвеће (Катарина Анисијевић)
Наш је свемир велик, толико велик да га немамо право ни назвати својим. И Сунчев систем звучи као да припада Сунцу, не нама. И наша је планета ко зна чија. Не знамо коме припадају мора и ливаде. Нашом можемо назвати само своју кожу. Некима је кожа као маслачку жута, некима као баштенској лали јаркоцрвена, а…
ЖЕНСКО ПИСМО ИЗ 1938. ГОДИНЕ (Марија Маја Д. Недељковић)
Уместо увода или предговора за Женско писмо из 1938. године неколико речи, прво, Јелене Јоцић, ауторке предговора за књигу „Четири цариградске бајке”, а онда ауторке Марије Маје Д. Недељковић Драги читаоче, Имала сам потребу да ти се обратим, јер иако се не познајемо, пред тобом је моја „Пандорина кутија”, писмо које није требало да дође…
Ostavi se mojih divljina (Ivana Jovanović)
Ostavi se mojih divljina Šta ti meni možeš, Ratniče majčinim mlekom podojen? Šta možeš učiniti ženi Koja zna sve kotline, jaruge i doline, Koja nije slepa, Koja nije slaba kao psići od nekoliko dana, Koja se smireno oseća u prerijama pod širokim nebom? Ratniče, Govoriti tebi isto je što i govoriti vetru; Misliš da su…
Човек само срцем добро види (Анђела Цветковић)
„Човек само срцем добро види. Оно важно је очима невидљиво.“ (Антоан де Сент― Егзипери) Биографија: Анђела Цветковић (22) рођена је Лесковцу. Похађа студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Пише за своју душу. Фотографијом се бави из хобија. Дан у коме направи бар једну добру фотографију сматра успешним.
Dok sam putovala ka tebi (Tijana Miljković)
Plam po rođenju sam nastao, beleg preteće boje na podlaktici leve ruke svodim se, neposebnog oblika baka mi nije ostavila u amanet proširene vene i umeće pečenja kolača ipak, na tihoj vatri, da kolači ne izgore, istopim hranljivu paniku u plućima i ukusnu ljutinu u porama Let žena sam, a želela bih da poletim bolujem, izazivam bol patim, izazivam patnju spremno da odgleda scenu, ka meni se okreće ujedinjeno lice svetine u spavaćici umrljanoj stidom, ruke, devojački mlade, poslušno me zaustavljaju nisam poletela, žena sam, a žena ne leti Izbegavanje duboko me rastužuje mršava građa naših dodira šljapkanje i režanje mračnih osećaja koje tobož zaturamo u ladice uzajamnog samoprekora…